Tragom života i nauke

У. О теоријској важности практичне науке

Многи оспоравају да наука доприноси нашој срећи. Нема сумње да практичне примене науке нису увек на добро човечанства. За многе наука је доскора значила што и добро, али сада су и они увидели да наука није ни добро ни зло, већ да може послужити на добро као и на зло. Тешимо се што је, за сада бар, биланс научних примена, успркос свему, ипак позитиван у корист доброга; али не значи да ће увек тако бити. Наука би могла имати најкобније последице по човечанство, не само као сретство међусобног уништавања, већ, ма како то парадоксално изгледало, и спуштајући општу интелектуалну културу, као што то већ наговештавају многи знаци наше механизоване културе, у којој акција све више подређује мисао.

Са више страна се чује горка замерка: Наша образованост се све више механизује; мисао је потиснута акцијом, а неки веле и „гурњавом ; техника није више сретство већ сврха; стога интелектуални уравањ савременог друштва опада успркос утиску наглог напредовања што га дају технички