Tragom života i nauke

94 - ТРАГОМ НАУКЕ

проналасци, који у ствари значе само механизовање живота а не и издизање образованости. Кад

се данас доноси суд о културном стању каквог.

народа, има се у виду готово само та страна наше образованости, којој је идеал да људе што више замени аутоматима, да удобношћу живота искључи што више корисне човекове покрете, а да му наметне што више непотребног комешања и кретања... М томе слично.

Нема сумње да се и у науци осећа тај дух механизовања, којему неки приписују тако кобан утицај на савремену културу. И у науци све чешће видимо, да техничка сретства нису у служби мисли, већ да се ове за њима поводе. Али пре него што укажемо на ту незгоду, потребно је истаћи сву важност коју техничка сретства имају по науку.

Може се слободно рећи, да напредак експерименталних наука, као што је физиологија, зависи у првоме реду од проналаска нових сретстава за испитивање и експериментисање. Техника и индустрија најкорисније су сараднице науке, и оне јој се на тај начин одужују. Кад погледамо око себе по нашим лабораторијама, опажамо да не бисмо умели да се снађемо без оних многобројних сретстава која нам даје индустрија за наша испитивања. Каква боља врста стакла, оштрије оптичко сочиво, осетљивији галванометар или термометар, усавршена вештина дувача стакла, — и ко би набројао сваким даном све многобројнија сретства која техничка вештина пружа експерименталној