Tragom života i nauke

МП. О тачности и сумњи

Без тачности нема науке. Речено је, да је приближност, оно „од прилике", највећи непријатељ науке.

Мако је експериментална наука, као свака наука, пре свега уман теоријски посао, она се оснива на употреби експерименталног оруђа, справа и апарата, сретстава мерења, — које омогућује нашим чулима да продру онде где ненаоружана не могу доспети, која омогућују остваривање таквих прилика и услова који ће нагонити природу да нам се открије и да одговори на питања која јој] постављамо. Без тога оруђа нема експерименталне науке. Међутим, сва су наша сретства мерења само релативно тачна. Питање је само о степену њихове нетачности, према ономе шта њима меримо, и да ли њихова нетачност има утицаја на закључке које изводимо. Јер шта је циљ мерењу» Није мерење по себи само, већ проверавање какве претпоставке, извлачење каквих закључака. Ако су мерења нетачна, али степен те нетачности не мења закључке до којих бисмо дошли кад би мерење било потпуно тачно, тада је употребљено оруђе целисходно.