Tragom života i nauke

108 ; ТРАГОМ НАУКЕ

У најбољем експерименталном раду, можемо рећи да оне таблице бројева састављене највећом експерименталном вештином и савесношћу, ипак нису тачне. Али су ипак закључци тог рада потпуно оправдани. Та иста метода мерења, и боља још, употребљена у каквом другом питању, одвешће сасвим погрешним закључцима.

То проверавање, да ли употребљена метода пристаје сврси којој је намењена, први је посао у свакој експерименталној науци.

Треба тежити што већој тачности, јер већа тачност него што је строго потреона, може само дати веће поуздање у добивене резултате. Али ну томе питању постоји граница коју не можемо прећи без незгода по експериментално истраживање, граница коју је тим теже одредити што за то нема правила, јер почива на осећању мере које нам је дато здравим расуђивањем; а ништа није тако неодређено, нарочито кад се хоће о њему да размишља, као што је „здраво расуђивање", то осећање које се не да објаснити нити стећи ако га већ немамо. .

Сумња је један од битних састојака научнога расуђивања. Треба сваког тренутка сумњати у себе и своје апарате, и убеђивати се поново да та сумња није основана. Цело умовање научнога експериментатора наизменичан је низ сумње и уверавања. Разуме се, у колико је експериментална метода тачнија, у толико је сумњи мање места. Стога је сасвим природно што тражимо да тачност наших