Tragom života i nauke

0 ТАЧНОСТИ И сумњи ; 109

_ метода буде. што даље од границе сумњивости, коју одређује природа задатка који желимо решити. Јер сумња, у науци као и другде, када се усади, захтева много јача убеђења него што 1Е иначе потребно, да би била искорењена. Ту лежи опасност у експерименталној науци: не треба се без потпуног оправдања поуздати у своје методе, а потребна сумња, опет, не сме се претворити У болест персекуције. Разумна средина између тог двога, то је оно што је тешко наћи, јер не подлеже правилима, јер ништа није теже него разумом одредити шта је „разумно", кад то може дати само уроБен осећај мере, који је управо један од најважнијих састојака научне експерименталне даровитости. У науци имамо примера изгубљене мере у оба правца. Има истраживача који немају довољно научне сумње и чије су методе заиста сумњиве, као што казују погрешни резултати до којих су дошли, а који иначе нису били неизбежни. С друге стране, опет, имамо оне експериментаторе у којих се научна сумња претворила у неповерење без граница: они не сумњају више, већ су прогањани сумњом. Шта се дешава у овихг Тражећи непрестано _ усавршавање експерименталних сретстава, чему граница нема, они постају или техничари науке, усавршујући сретства која сами не стижу да искористе, или су врло мало плодни, јер им претерана сумња и страховање од могуће грешке одузимају сваки већи замах. Благо ономе научнику који је