Tragom života i nauke

792 ТРАГОМ НАУКЕ

немогуће доказати га. Тако да је то више једно веровање или филозофско схватање него ли доказана истина. У биологији полазимо од претпоставке да све појаве животне имају своју строгу узрочност. Нема сумње да добро чинимо, јер смо тиме присталице једног здравог и, нарочито, плодног схватања, јединог који омогућује да се наука огледа на томе пољу. Али је то само претпоставка, која се не да проверити у животним појавама. Покушајмо да проверимо то начело у физиолошким или биолошким појавама уопште. Ако су у питању појаве присније животне природе, уверићемо се да се оно не проверава редовно. Шта ми радимо у томе случајуг Објашњавамо несталност резултата тиме што не можемо увек да остваримо исте услове за њихово добивање. Нема сумње да је тако, али се то не да доказати, као ни супротно. У биолошким појавама детерминизам је толико сложен, да га је у већини случаја немогуће размрсити, и појаве се често дешавају као по некој ћуди, пркосећи свим нашим настојањима да их поуздано можемо поновити и изазвати. Колико промашених огледа, колико противуречних резултата, да би се извукло какво правило или објаснио какав механизам! Треба не само веровати у строгу узрочност животних појава, већ управо бити фанатик тог убеђења.

Нама, који смо такви фанатици, изгледа ненаучно оно тврђење једнога хирурга, у препирци са чувеним физиологом Клодом Бернаром, да „кад