Tragom života i nauke

;

бо се живот умеша у појаве, можете бити у

НАУЧНА ИСТИНА То

| истоветним условима али резултати могу бити _различни', на шта Бернар одговара, да резултати

нису исти зато што су услови само привидно били

истоветни. Нема сумње да је Бернар био у праву,

и сви су физиолози данас с њиме, с простога разлога што их иначе не би ни било: јер ако нема

закона нема ни науке. Али ни његов супарник није

био у заблуди, јер је просто констатовао истину која и данас вреди, али којој је Бернар дао тумачење без кога нема позитивне науке. Сам Клод Бернар је рекао: „Треба веровати у науку да би се на њој могло радити“.

То основно веровање оправдано је тиме, што има много примера да су појаве, које су изгледале потпуно необуздане у своме збивању, сасма обуздане кад је њихова сложена узрочност пронађена, те њима сада владамо као појавама физичкога света. Па и у физици се дешава да се не добивају исти резултати у погодбама које изгледају истоветне. Али тражећи упорно узрок онде где знамо да мора бити, ми га налазимо.

А кад не би било законитости у појавама природним, кад би уместо ње владала нека необуздана ћуд која пркоси свима законима» То би била истина, али науке не би било, или управо наука би, после ко зна колико напора и покушаја, све своје тековине свела на овај закључак: све се дешава ван сваког закона и правила. Наука би била у том случају потпуна и савршена. У погледу