Trenuci i raspoloženja

У ЗВЕЗДАНЕ НОЋИ.

Ја ведре ноћи без месеца — волим, · Кад цело небо широм оспу' звезде, Велике, светле, кб тежње; што: језде Пут оног; ком се усамљена молим.

Тад с бекрајношћу. душа ми се слије — Велика као сама васиона —

И њеним: силним дахом дише она, И било њено у крви ми бије.

Ја видим онда, ко звездана јата, Сред етерастог, тамног океана, у Све мисли јасне, својих -мутних дана, Далеко изван земаљскога блата.

И осећања без мере и броја,

Пут неба крену, ко јек силна звона. Тад не знам је л ми душа васиона Ил' васиона можда душа моја»!

Па кад ме песма веселога брата С овога пута међу звезде врне, И садашњицом горком заогрне, Сурови бол се мога срца хвата.

И душа би ми да плаче и јеца На дане бледе посред ових људи, Који се диве из препуних груди Зрачењу бледом глупавог месеца.

ПЛРЕНУЦИ И РАСП>УЛОЖЕЊА 4