Trenuci i raspoloženja

ДАНИЦА МАРКОВИЋ

ЕКСТАЗА,

Огромно небо, с понором звезданим, Са дубинама незнаним и тајним,

Са неслућеним просторима страним И материје менама бескрајним; Мистиком тамна етира привлачном И хармоније снагом бесконачном.

Не познајем те, небо тајанствено, Али те схватам и ја те разумем,

И снагу твоју и величанствено Нештедну раскош да осетим умем. И ритми твоје вечности страствени Свим одјекују жудњама у мени.

И у ноћ топлу распламтела лета | — У августовску ноћ звезда и чежња Кад горостасним нагоном процвета Човечјег срца праисконска тежња, Усхитом чар ме твоја победничка, Бесмртна моја љубави космичка,

У твој загрљај баца недогледни.

И предајем се теби, небо силно,

Свом страсти смртна бића и нештедни Источник твој ме напаја обилно.

И тај највиши тренут заборава

Спаја ме с тобом и уједињава.

И док пуцају све земаљске споне,

Ту на свагда ми оплођена душа Добија крила: и све мисаоне

Пределе она осваја и куша,

Носећи собом преко свих граница Саздања плодну моћ „небесних клица. _

Пе