Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 99

ДОЖИВЉАЈ.

Васиона је постојбина душе моје, Сунца далека мени фарови су;

И светови сви, што се у недоглед роје, Духу и уму мојем домашни су.

И симфонија чарна, космоса бескрајна Песма је срца мојег што прелива;

И свих векова светла у мени је тајна, Што маглом смисб вечна Бога скрива.

Тамо, где никад време постојало није,

Бића је мога колевка чудесна.

И рефрен чежње, којим свак' мој дамар бије, Одјек је звунна простора небесна.

И тамо маште моје жарко је огњиште | И мисли моје завичај блистави,

И гостопримно, драго, добро уточиште И све утехе и сви заборави.

И кад ноћ ведра етир океаном чини, Хола, ми душа у небо зарони:

Тад путевима звезда по вечној пучини — Библиска песма где победно звони Дух мој се пушта до највишег лета

И преживљује мит постања света.

ЛЕТЊЕ ПОДНЕ.

Модневно сунце са зенита када Обујми земљу загрљајем врелим,

· Свемоћни целив оплођења пада Његов на ресна недра њена. Тада Зрикавац само звуком песме смелим Просече ваздух успламтели вас: Тихо је у тај освештани час.