Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 105

И пијући очију твојих ведри сјај

-- Очи су ти два мрка, бистра језера Не закуца срце ми брже, ни дрхтај

Не потресе бића мог мир тог вечера.

Па ипак у сусрету наших погледа Раскошно пролеће насмејано сину, И пред сутон дана, зимскога и бледа, Руј се топли расу и око нас лину.

И младости-наше радост осиона Прели се одједном кб из пуне чаше, Кб да каранфила безброј милиона Процвета, улице све замирисаше.

ГОСПИНСКА НОЋ.

Ноћ сазрела лета, кад звездане кише Небеса шибају, ноћ мириса млака. Широко спокојство не ремети више, Нити звук зрикавца, ни шум „боровњака.

Само ромор шири још водоскок давни, Прскајући цвеће заспало што. веје

Свој дах успавани у вас окб тавни. Тишина је пала на пусте алеје.

Мир је обузео и пауке, ткаче;

Прах са звезда лије музиком безгласном. И безброј очију жудње флуид зраче Крви човечанске, снагом сладострасном.

Све почива ноћи ове тајанствене, Само бди-и влада, снагом духа злога, Свемоћан, деспотски нагон прве жене И чар праисконска човека првога.