Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 118

Недогледно испаштање Ил доживотно маштање; Пораз и бол њен дубоки, Спокојство њено и немир, Победа и стег широки, Тамница њена ил свемир, Сва садржина живота Цвети њене и Голгота.

ДАВНАШЊА ПЕСМА.

У полумрачном храму Безбројне сузе свеће, Оплакујући драму.

У ките сабрано цвеће Нечујно мре и вене. Болно јецају жене.

Скрушеност срце плави, И дух ми ослобођен Земаљских тежња слави Пораз; мистиком вођен, Диже се, космички атом, Великом, непознато.

Али ми, у недоглед, Очи лепоте жедне, Зарониле су поглед У мрке власи једне, Свионе, таласаве, Заводне, мирисаве, —-

С ненадном жељом пуком, Да власи мрких свилом Дрхтавом пређем руком, Ил, као лептир крилом, — Неодољиве тако Усном их такнем лако.

ТРЕНУЦИ И РАСПОЛОЖЕЊА 8