Trenuci i raspoloženja

РАСПОЛОЖЕЊА 73

И све сузе што их око моје проспе, Да Ваш поглед утре једним зрачком нежним.

О како ме гуши и живот ми трује Суверена беда у облику сјајном!

О како је гнусно да се јавно штује Скрпарено друштво под омразом тајном.

И нечовечноме реду подвргава Независан живот што израза тражи, А дух, препун снаге, у ланце спутава Глупост околине, задахнуте лажи.

Где осећам да ми душа бедно гине, Докле очајнички беду своју крије, И у дуге ноћи пусту бригу брине А крваво срце вреле сузе лије.

Тада моћ погледа Вашег из давнина

— Чиј ме спомен и сад у зле часе теши Тражим и, с болима многим из дубина, Душа моја к Вама на исповест спеши.

И слутим да талас мог свирепог бола

— У тишини мртвој, позног, ноћног часа Ко с харфиних струна јецај сетна мола, Спокојну Вам душу нагло заталаса.

Као кад у мирне, језерске дубине Зарони се камен, окомљен са стене, И за тренут само с тихе површине Воде неколико колутова крене,

Живот Ваш, који је огледало глатко Језера широка у миру свечану, Усколеба тако ненадно и кратко Немир што ми ломи душу узбуркану.

Па Вам бићем опет мир овлада стари — Поремећен слутњом исповести неме —