Trenut večnosti : pesme
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ИТ] А са хата што га купи, Баш по цену Нахалиме.
Кара-Ђузија. Благословен ! Шта би хтеог Тако ласкав, Дрзак, смео 2!
Ођћеш службе у мом стану (Ставићу ти баш до знања: Награда ће да ти буде! (Од свих до сад много мања!
Ако оћеш пустолова У витешком-бесном лету, Тог ћеш наћи овде, веруј, Више но у целом свету.
А ако си дошо зато
Да се чудиш, можда, мени 2 Чудити се немаш чему,
На бојишту-једној жени!
Сапф.
Нисам дош'о да те служим Ни за плату ни за ата, Тога имам и одвише: Доста сребра, доста злата.
Пустоловаг ИМ тог нећу, ега има и на путу; Куд погледаш, нађићеш га, У свакоме веруј, куту!
Да' се опет теби чудим, Ратоборку гледећ вредну;
Баш ни за то нисам дош'о, Већ за чедну цуру једну.