Trgovačko knjigovodstvo. Deo 2, Dvogubo ili dvojno knjigovodstvo za školsku i privatnu upotrebu

25

по цени коштања, дакле износ фактуре и свиг трошкова, као: подвоз, царина, ажија, утоваривање, пренос до радње и т. д.; а потражује при излазу робе из радње по цени продајној; показује стање робе и зараду на роби (добит или штету); и према томе закључују се Рачуном Изравнања и Рачуном Добити и Штете. О Роби се води опширно Шконтро робе (књига робе или стоваришна књига) и то за сваки артикал — за сваку врсту робе — понаособ, ако је то могућно т. ј. ако радња ради на велико, али са мало артикала. Радње, које имају велики број артикала, као у нас, не могу водити шконтро за сваки артикал понаособ, већ воде укупни шконтро за еву робу као увоз, извоз робе. Оваке радње, ако се служе двојним књиговодством, морају при закључку књига чинити попис своје радње ; јер без тога не могу тачно и аравилно закључити – своје књиге, по што не знају право стање робе које треба предати Рачуну Изравнања (као активу) а без тога неће моћи знати ни добит на роби. Напротив оне радње, којима је могућно за неколико својих артикала водити понаособ шконтро за сваки артикал“), — могу закључити књиге по двојном књиговодству и без претходног пописа. Оне имају тачна стања по својим шконтро књигама и збир евију стања робе по шконтру робе прима Рачун Изравнања као укупно стање робе; а кад се то зна, онда се зна и зарада на роби.

И ове радње чине, ако могу, попис или све своје робе, или само код неких артикала, тек да, виде — ради контроле — да ли се неко шконтро са нађеним стањем слаже.

Рачун Робе може да се код оваких еп отов радња дели на Рачуне за поједине артикле н. пр.

#, Као винарске, дрварске, брашнарске радње ит. д,ит д.