Trgovačko knjigovodstvo. Deo 3, za novčane zavode, fabrike i rudarstvo : udžbenik za IV razr. trg. akademije i za privatnu upotrebu

а

Циљ двојног књиговодства, који је горе објашњен, по-– стизава се тако званим „Рачунима“.

Ови се рачуни сматрају као нека лица или помоћници који се налазе у радњи. Ово се, наравно, само замишља. Ти Рачуни имају задатак да се сваки од њих стара само о ономе, што му се повери, с тим да се ни један не сме мешати у послове другога, али да могу међу собом имати рачунских односа исто онако као и лични рачуни при вођењу простог књиговодства (види пример у уводу П дела). Пошто дакле Рачуни могу имати међу собом рачунских односа, то они „дугују“ и „потражују“, а изложени су у књизи коју називамо „Главном Књигом“ а која се води по фолији, као год и „Партијалник“ по систему простога књиговодства.

Рачуни по двојном књиговодству замењују лица, стога је усвојено правило да се пишу великим почетним словима. Други је разлог за такво писање, што реч „рачун“ значи рачунање, па ма какво оно било; даље „рачун“ значи и списак робе који продавац даје купцу, и помиње се често пута, да неко има или нема рачуна за неки посао итд. Најзад још један, и то најглавнији разлог да се Рачуни пишу великим поч. словом „Р“, јесте тај: да боље падају у очи, да се јаче истичу, а то ће потврдити сваки књиговођа кад помисли на журнализирање или на пренос рачунских односа из Дневника у Главну Књигу: у првом, тако исто иу другом случају, растојање између књиге у којој се књижи и књиге из које се црпу подаци износи готово један метар (а и више, према · облику књига), а на таквом растојању, нарочито после рада од 3—4 часа, било би неразговетно, кад би се, поред осталог текста, још и Рачуни писали малим почетним словима. Ми се, у последње време, у писању доста угледамо на Французе; тако: имена месеца сада пишемо малим почетним словима, а за Рачуне нема ни код Француза утврђена правила, јер већина пише вел. поч. слова, а неки пишу мала. Немци пишу велика слова, а то је готово и код свију осталих народа усвојено, пошто је, као што рекосмо, потпуно оправдано.

У Главној се књизи Рачуни ошварају према потреби, а ова настаје кад неки посао учеста, кад се чешће понавља. Као што је познато, бива и то да се за неку врсту рада отвори један рачун, па се доцније укаже потреба да се, место тога једног Рачуна, отворе више њих, нпр. Рачун Меница за на-