Trgovačko knjigovodstvo. Deo 3, za novčane zavode, fabrike i rudarstvo : udžbenik za IV razr. trg. akademije i za privatnu upotrebu

а

плату може се разгранаши на рачун наплата у францима, маркама, крунама итд. Бива и обратно: да се више Рачуна (сродних) споје у једно. Ако нема потребе да се Рачун разгранава, нпр. Рачун дув.: лозова, акција Нар. Банке итд., онда се разни такви рачуни могу спојити у један „Рачун Ефеката“.

По природи својој деле се Рачуни у сродне групе. Као најважнија Рачуни могу се сматрати: Рачун Главнице, Рачун Изравнањи пи Рачун Добити и Штпетше, јер они показују оно што је најглавније. Први. т' |. Рач. Главнице, показују стање главнице у почетку рада и годишњи прираштај при успешном раду. Из њега се види за читав низ година да ли је и како је радња напредовала (или опадала), види се њен развој и добивају се статистички подаци о томе која је година била у приносу боља, која лоша итд. |

Други од горе наведених Рачуна, Рачун Изравнања. показује, као главни резултат при закључку књига, у чему се налазило стање имања (по свима гранама рада — као попис) и за колико је имање чисто порасло, за колико је веће (или мање) но што беше при посљедњем закључку (попису). Трећи од поменути Рачуна, Рачун Добити и Штете, треба, ако се правилно, тачно и поштено радило, да потврди исказе Рачуна Изравнања, т. |. да упореди приходе и расходе, и да као (главни) резултат покаже да имање збиља треба да је веће за онолико колико то Рачун Изравнања означује, јер су приходи били у ствари за онолико већи од расхода, а то значи да је добит у истој суми постигнута. Кад се искази оба ова Рачуна потпуно слажу, онда се вели: „слажу се биланс и закључак“, а то, као што је наведено, значи у исто време да је тачно и поштено рађено. Напротив ако Рачун Изравнања показује да имање није порасло за онолико колико то показује Рачун Добити и Штете, онда имамо непобитан доказ да није поштено рађено, да има злоупотребе, утаје итд. У овом случају има дакле зараде или прихода, тако рећи, на папиру, али у ствари Рачун Изравнања при прикупљању стања (при попису) није затекао стање које би било веће за онолико колико то означује Рачун Добити и Штете. Напротив, ако се деси обратно, т. |. да Рачун Изравнања налази у ствари већу добит но што показује упоређењем прихода и разхода сам Рачун Добити и Штете, тада