Trgovinski glasnik

Број 119.

ТРГОВИНСКИ ГЛАС.НИК

Страна 3

ман. Састанак у Констанци је манифестација у корист мира и зато ће он бити одушевљено поздрављен од свију пријатеља мира. „Најес Винер Журнал“ вели да је састанак у Костанци расуло аустријске политике.

ДОГАШИ НА БАЛКАКИ (Извештај Српског Пресбчро-а) Преврат у Албанији. — Напад устаника на Драч. Рин 2 јуна. Аганција СтзФани јавља да Алиоти телеграФише из Драча да је напад устаника на варош отпочео у четири сата изјутра и то са три стране. Око 9 сати изјутра погинуо је пуковник Томсон. Мрнари бране само посланства и краљев Двор. У првом тренутку се држало да Ае варош пасти у руке бунтовника, али су се услови побољшали и и постоји нада да Ае се варош спасти. прач 2 јуна. Устаници су јутрос у четири сата напали на Драч. Од тога тренутка непрестано се чује жива пушчана и топовска ватра. Ситуација је испрва била озбиљна али се ускоро извршио преокрет у корист бранилаца сароши. Кнез се налази на челу бранилаца. Преврату Албанији. Томсонова погибија. Рим, 2. јуна. „ Агенција Стефашг има телеграм из Драча у 1 с. 26. м. по подне, да се борба ко)а је јутрос отпочела јот продужује. На пуновника Тсмсона који је изашао до иредстраже пуцали су устшници и убили га. Запетост између Грчке и Турске. Цариград, 2. маја. Министар унутрашњих дела те леграфисао је из Мзнгије да када је отишао из Ајвале, обишао је острва Мошонисија и умирио грчко становништво, па је затим такође посетио Дикили, где је приволео 3000 Грка из срезова Дикили и Пергама да се врате на своја огњишта. Тамо су постављене зојне страже. Грчко становни штво из Поргама и неколико околних села емигрирало је на Митилену и тада је константовано да је за време њиховога исељења неколико кућа и дућана опљачкано. Издат је налог да се кривци предаду суду. Више опљачканих предмета већ је повраћено. Министар је конферисао у Соми са валијом који је већ успео да врати неке Грке у Сому, који су лили побегли у Смирну, а друге ;е умирио. Данас ће министар ићи у Пеномен и Смирну а сутра а у Фоку.

због отпора пуковника Томсона. Да би ускорио решење по томе предмету Алиоти је чинио енер гичан корак а он — Сан Ђулијано послао му је био одлучне инструкције, када од једном искрснуше последњи догађаји. Сан Ђу лијано је додао, да је телеграфисао Алиоти-у у циљу добијања извештаја и предлога за добијање задовољења, за догађај Муришија, при промењеној ситуацији. Италијански и аустријски мрнари бране кнежев двор и посланства. Енглеска ратна лађа треба да стигне у Драч данас пре подне и како јеенглески адмирал нај старији то ће он командовати ме ђународном флотом. Исто тако очекује се долазак француске и руске ратне лађе. Наша ескадра спремна је у Анкони да иде у Драч када буде потребно. Сан Ђулајано одаје поштовање покојном пуковнику Томсону, јунаку који је погинуо вршећи своју дужност (одобравање). Влада ће, знајући да је тумач осећаја парламента и земље старати се да се велики интереси Италије не компромитују, па ма какви се догађајп развијали. Влада и парламенат треба да прате догађаје у Албанији мирно и одлучно. Гоњење Грка се наставља. Атина , 2. јуна. У седници, која је одржана да нас по нодне министарски савет бавио се ситуацијом. Причитане су разне депеше из Мале Азије, у којима се јарља да гоњења противу Грка не само да се нису смањила већ су повећана толико да задају велике бриге. Грци су гоњени и мучени пред очима самога Талата. Одговор Портин на последњу грчку ноту још није стигао. Ситуација је још непрестано озбиљна. Бекство кнзза Вида? — Како је извршен напад. Беч, 2. јуна. Министарство Спољних Послова до синоћ, није примило потврђење узбунљивих вести, које њ донео лист „Ђорнале Д' Италија“, о бегству албанског кнеза о другим појединостима , које су око стигле иреко Берлина. Ћ Нова Слободна Преса “ има тселеграм из Драча, да је напад устаника отпочео Јуче у 4 и по сата изјутра и да су устаници покушали да продру у варош преко моста који Је од вароши удаљен за 300 метшра, а који су бранили 800 Малисора, мали број арбанашких жандарма и арбанашки и европски добровољци. Бегство кнеза Вида?.

Албанска побуна у талијанској скупштини. Рим, 2. Јуна. У Скупштини је Гали тражио обавештење о догађајима у Албанији. Одаје поштовање успомени на холандског пуковника Томсона, који је умро бранећи нову отаџбину и кнеза. Гали жели да се свака сумња избегне и да однос Италије са арбанашким народом,; који се бори за своју независност буду све тешњи. Ди Сан Ђулијано је одговорио, да су услови У којима се налазио арбанашки кнез и садања арбанашка влада знатно били побољшали, када је јутрос изненада искрсао напад противу Драча. Арбанашка влада била се показала расположена, дај пам да задовољење за догађај са Муришијом који још није решен

Беч, 3. јуна. Из Рима јављају синоћ у 9 сати да узбунљива депеша „Ђорнале Д’ Италија" која је датирана из Драча под 1. овог мес. још није потврђена. Надлежни кругови држе да ће напротив кнез Вид успети да одбрани варош од устаника, који су јуче у 10 сати пре подне престали да нападају варош и повукли се. Држи се да ће они напасти варош иреко ноћ. У Риму се држи да се албанска кнегиња са децом склонила на италијанску крстарицу. Помоћ владиним трупама у Драчу. Рим, 3. јуна. ј Агенција Стефани има вест из^ Сан-Ђовани ди Медуа датирану, јуче у 5 сати по подне, да су 1500 Малисора отишли из Љеша У Драч.

СМОТРА ЛИСТОВА

Ултиматум. „Национал Цајтунг" има под тим ( насловом уводни чланак, у коме ово- 1 рећи о најновијем спору између Грчке и Турске, и уонште данашњим приликама на Балкану, између осталигј каже: Сада се може коначно сматрати, да су престале оне бриге, које су целу Европу мучиле за време дуге болести цара Фрање Јосифа, јер најновије вести из Беча јављају да је седи монарх опет потпуно оздравио,и да ћеускоро поћи у свој омиљени Ишл на летњи одмор. Поновно оздрављење цара Фра ње Јосифа као фактора мира, у толико је већи дар судбине, што су ствари на Балкану још и сада у покрету и далеко су од тога, да буду коначно утврђене. У последњим балканским ратовима, политичка географија знатно је промењена, али је између самих граница још много што шта остало неразбнстрено, а нарочито догађаји најновији дана, опет су показали, да има још много извора опасности на вулканском тлу Балканског полуострва, које би могле да поново изазову потрес и националне борбе. Док између Софије, Атине и Београда траје још увек паљба у штампи јер Бугари не могу да резигнирано! ћуте због свог разочарења, дотле се запетост између Турске и Грчке сада 1 поново и јако заоштрила. Са сваким даном, са сваким бе~унцем, који стиже из Турске. расте у Грчкој све веће и веће узбуђење, а у грчкој Комори у Атини већ је дошло до значајних И3| јава против Турске, и то до таквих изјава, које су изговорене врло оштрим тоном. Због ових прогона Грка у Турској, атинска влада дошла је у положај, да предузме у Цариграду енергичне кораке, и зато изгледа сасвим вероватно, да је грчки посланик код високе порте, Панас заиста предао Порти ултиматум грчке владе. Све и ако у томе ултиматуму нема нема директне претње ратом, ипак се он може сма трати као доказ, да се ситуација јако заоштрила. Сам грчки министар председник оцењује ову ситуацију као врло озбиљну, те је у грчкој комори поново дао своју изјаву, која ће свакако у Цариграду учинити овзј утисак. Иако постоји опасност, да би се могли прекинути ускоро ,турско-грчки дипломатски односи, то ипак држимо, да ће се и у Грчкој и у Турској нај-, пре добро промислити о крајњим кон-1 зеквенцијама. Талат-беј турски министар унутрашњих дела, пошто је био у Ливадији да поздрави рус.сог цара, дошао је и у Букурешт, где је насто јавао око румунских државника, да их склони на нов тројни савез између Турске, Бугарске и Румуније, али у Букурешту су и сувише опрезни. те су Талат беју лепо се захвалили на овим прикривеним понудама, јер ни мало нису вољни да помажу турске, а нарочито бугарске планове експанзије и реванша. Краљ Карол и његова влада добро знају, да је независна политика за Румунију много скупља жго све политике савеза, и да су пријатељски односи наспрам Грчке и Србије најбољи противтег за све могуће по кушаје, који би ишли затим, да се 1 промене прилике створене букурешким миром. Зато и Турској неће ништа друго преостати, него да се измире счињеницама, које је створио рат на Балкану и лондонски уговор о миру.

РЕКЛАМА У ТРГОВИНИ. — Бранко Ивезић, Берлин —

( 4 ) При склапању једног илустрованог огласа мора се прво на две важне сгвари обрагити пажња: Илустрација је средство за циљ. Она треба да скрене пажњу читаоца на инсерат. Није инсерату главно да илустрација буде посматрана, а инсерат (текст) не. Већ треба слика, текст и оквир, ако је какав употребљен, све укупно, заједно да буде у складности. Какве се илустрације треба да упо требе у огласу? Пре свега такве које штампане лепо изгледају. Инсерент мора обраћати пажњу да хартија, нарочито дневних листова, није за илустрације са финим, нежним нијансама. Нарочито, пак, за наше дневне листове. У листовима (часописима и сл.) који излазе на сатинираној хартији („Дело* “Књ, Гласник") може се и аутотипија употребити. За дневну илустрацију је препоручљив т. з. цинкецунг. Таква илустрација добрз је не само за рђаву хартију, већ се да употребити и за бољи сатинирани папир. Ко жели трајан и добар успех да има, мора љ свору радњу или извесну робу, нарочити цртеж да створи. Оригиналност је овде све. Не треба веровати да ће један оглас дејствовати, ако се утрпају у њ слике медаља са разних изложаба или се изнесе снимак тр.овине или фабрике. „Одол“ не би још ни данас био тако познат, да је произвођач у огласима доносио изглед фабрике. место познате женске главе. Жели ли се, да се каква нова роба учини брзо познатом, треба ангажовати кога од уметнчка — сликара, да он изради какав пригодан цртеж. Сума која буде за то издата, наплатиће се убрзо многоструко. У осталом, овакви цртежи нису баш така скупи, како се то лаику чини. Данас постоји — на страни — велики број позкатих уметника који су се специјализирали у уметности инсерата и плаката. Један од наших уметника, г. Драг. Стојановић (ВегП, Вег&з1г. 62.) бави се овим радовима у Немачкој већ неколико година са изванредним успехом. Писац од свег срца препоручује овог младог уметника нашим трговцима. На први поглед не може се веровати, да ови људи — уметници, које трговац обично сматра за непрактичне, могу бити од какве користи у чисто трговачким стварима. Често се верује да уметник неће знати, умети да изради лепо поверени му посао, јер он нема појма о роби, за коју се реклама чини, нити он што разуме о њеној вредности. Баш зато, што уметник не разуме много о тој роби, може он себе боље ставити у положај публике, које детачо познаје робу и због тога, чешће ради какве споредности заборавља на главно.*) Слика и текст морају једно другим одговарати и као допуна једно другом служити. Разуме се није увек лако везу између текста и слике тачно извести. Никакав пак, рад не обећава већу награду, но размишљање, но умни рад на овом предмету. При избору слике, мора се водити рачуна и о средини,на коју се обраћа инсератом. Човек се иктересује више за ову, жена за ону слику. Радник ће *) Штета је што због техничких тешкоћа није могуће изнети неколико угледнкх илустрованих инсерата. Одабрани пример би био најбољи уџбеник .