Trgovinski glasnik

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 152

Шта ввли „Преса“. монархија ставила Србији, неће|нису !шшта чиниле да спрече тај Беч, 11. јула. бити ни мало тешки за Србију,; иокрег. Њихова толеранција сма Нова Сл. Преса“ каже: И тако која не подстрекава, која не рове трана је прећутним пристанком. И сад има у року од 48 сати да се заједио са велико српском пропа- после као и пре тога, личности реши питање: хоће ли бити ратаЈ гандом, која Не се отргнутн од ве- које заузимају високе војничке поили мира. Више нема одуговлаче ! лико-српске пропаганде и која више! ложаје, али су у државној служби ња Има да се бира само између неНе допустити да се бомбе ли- као професори или учитељи, узи-, онога што тражи монархија и бор ферују и преносе, него Не отпо- мали су удела у управљању тимј бе. Од убиства престолонаследни- чети са свим другу политику. У-| друштвима. Једни мисле да по-! ковог прошло је већ четири реде- слови Не бити само тешки и о-јстигну циљ савезима и ратом, док ље дана, и за све то време Срби- сетни за пакосну Србију, коју је други шире убеђење, да диплоја није ништа урадила за спасава- занос довео до тачке, где има да матској и војничкој акцији треба ње свога доброг гласа у очима се реши рат или мир. ;да претходи терористичка и ревоЕвропе. Није чак хтела ни да се Ми Немо се још и до послед-| луционарна акција. Спрајевски доправи невина, по примеру Пила- њег часа надати, да ће у Београтовом, и да пере руке. Не, негојду мудрост и увиђавност битп трпи да се баца блато на монар-|јачи јЈод страсти и заноса, и да хију, да клоаке понова шире смрад. његов циљ неће бити рат него Србија мора сад брзо да ради, јер мир, али мир такав. који неће бнпосле 48 часова дипломација се по- ти помућен злочинима мржње и влачи, а иочиње право војске. Из- непријатељства. Криза се брзо говорима више нема места, ни сми- примиче врхунцу. Мирно, безстроцалицама као што је изјава, да се гости и без охолости ваља саче нигде ке налази српски железнич- кати крај остављеног рока до суки чиновник ЦигановиН, који је боте по подне. несумњнво саучесник у убиству престолонаследника и његове су- „Фраглденблат" о ноти. пруге. Све је то било па прошло. Бе ''' 11 - 1У ла Изговор да политичка слобода, ко- „Фремденблат 1 *, коментаришући ја је у Србији загарантована уста демарш монархије у Београду, вом, не допушта никакве мере про- пише: тив злоупотреба патриотских удру- Сарајевски атентат показао је жења и друштава за васпитање целом свету, да нам прети опаомладине у духу и по примеру сност и указао нам^ на хитну по руских терориста, — неће учи- требу да себи прибавимо по сва нити никакав упечатак на Европу. ку пену мир и безбедиост. АустроЈер слобода за удешавање атен- угарски посланик у Београду сатата, за рушење мира, за ковање општио је данас српској влади зазавера против суседног спокојства! хтеве г<оје треба да јој упутимо.1 које су у нас изазивали нцпрестаи прогив кнежевских и владарскихј Они су дело дугог и брижљивог! ни ударци Великосрпства. Ако бу-

гађај доказао је, да се та кампа ња противу нас води са страхо-! витом жилавошћу. Показало се дл је убиство Фрање Фердинанда и његове супруге било учињено уз припомоћ српских поданика, што је била од лучна потпора која је омогућила извршење злочина. Ми стојимо пред неиомирљивим, огорченим, непријатељским покретом, који се у најразличнијим фор мама врши, одржава наше становништво на граници у непрестаној ртздражености, поколебава уздање народа наше монархије у одржање спољашњег мира, образује све но ве непријатељске тежње код нас и залива наше земљиште најдрагоценијом крвљу. Последице тих сплетака осетиле су се више пута дубоко у економском животу. Хиљаде живота пропало је у узбунљивим кризама,

живога — није обележје самосталности, него је то само једна морална политичка изопаченост, које једаред мора нестати. Србија тачно зка, да су услови, које нота садржи, неопходни за потребу монархије да живи у мир^-ц..спокој ству, а они су у исто време и несумњив доказ о решености монзр хије да згази осије гњездо где год га нађе. Ако, икад српски краљ саопши своме народу, да је потребно напустити досадању политику, којој је циљ да смртнб рани монархију и да од ње очупа њен најважнији део, пошто та политика мора довести до новог крвавог рата, онда ће одредбе, садржине у ноти, би ти лаке као перо. Услови, које је

размишљања и не прелазе оно|демо трпели све то не интервени што је строго потребно. На такзи-! шући у циљу радикалне одбране, ма’ какви су морамо инсистиратиЈ ти исти агитатори који непрестано

јер се тиче уништења читавих га лерија мина које су ископане од Србије па све до срца наших југословенских територија. Пред прагом наше куће створило се, под утицајем великосрпске идеје, стање ствари које не треба да пусгимо да се продужи. Србија је преплављена друштвима, која, под изговором културнпх циљева, проповедају свуда мржњу противу нас

оптужују, и злоупотребљавају силу, протумачиће то као знак сла-| бости, немање енергије и стрзх иј објавиће да ми не смемо да се бра- ! нимо, те Не тиме задобити нове' присталице и осетиће се окуражени да двојином јаче нападају. ПридајуНи важност нашој вољи, учинићемо да српски народ ра зуме право стање ствари. Он Не вндети да га варају, да се велико-

Послани су емисари у Босну и српски покрет ломи о челични зид Херцеговину и Хрватску, да заво-| и да је монархија решена да апде становништво и да му уливају солутно одбије тај покрет. веру у његово брзо сједињавање 1 Осећање- да имамо посла са јеса српском краљевином. И поред дним стањем које је постало неизричког обећања, српске владе-сносно, коме треба учинити крај,

толико је силно код иашег становнишгва, да се све чешће и чешће чују жалбе на дуго одлагање неизостабне потребе, на колебање и неодлучност. Та нестрпљивост и критика разумљиви су, али аустро- угарска влада није хтела да ради у гневу, ие испитујући тачно све околности и док не да себи тачнога рачуна о томе, какви захтеви треба да буду учињени. Нп једна влада на сзету не би могла да ради друкчије, него што ради аустро-угарска влада, јер ни једна држава на може да преда свој ауторитет, живот лица на најузвишенијим меетима, свој мир, своје економско благостање на милост и немилост фанатизму једнога покрета, који тежи на последњем месту да јој отргне покрајине и идући за тим циљем служи се свима средствима. Ради нспуњавања наших захтева дан је Србији кратак рок. Ми нећемо да узалудно продужујемо кризу, која притискује наш еко номски живот и узбуђује целу Европи. Ми хоћемо да регулишемо што је могуће брже неиздржљиву ситуацију и да убедимо јавно мишљење Србије о нашој одлуци да најзад дођемо до расзетљавања си туације. Надамо се да Не се Србија приклонити у одређеном року захтевима које смо изнели. Србија не треба да сумња у нашу одлучну вољу да одржимо под свима околностима наше гледиште, као и нашу искрену жељу, да се у будуће успоставе бољи односи пзмеђу Србије и Аустро-Угарске.

БУДИМО НА ОПРЕЗИ. Чупајмо се препада лукавог и гадног суседа. Бечка „Преса“ нашла је за по требно да баш сад причл ово: „У деветпаестом веку било је више ратова, који су отпочели пре' објаве рата То се десило и у двадесетом веку. Нл име Јапанци су напали руску флоту код Порт-Артура ноћу између 26 н 27 јануара 1904. Међутим хашка конференција мира дошла је до закључка,

од Леона Смита превео М. И. Ђукнић (12; Нове банкеразвијају се само у обла-; стима, у којима се богатство развија са крајњом брзином тако, да се образује из вестан број капиталиста, који нису заии-ј тересовани у банкама које постоје.Треба се бојати, да те нове банке не буду| довољно обазриве. Што се тиче конкуренције између новчаничних банака нико кије би ревносији од „Роси-а, да их одбаци као бич. „Угакмица", вели он, „моћан је покретач, кад се ради на томе, да сеј добије што већа количина производа, или бољи производи, или исти произ води по јефтинијој цени. Али банка не производи, већ о.на само помаже по крету и комбинацијама капитала за производњу* Ето софазма. Ако банке помажу покрет капитала за производњу, оне стварају корист и вредност 1 као неносредну производњу и оне вршеј трговачке послове. Купујући и продајући кредигне хартије од вредности, * Киррог! & 1а СНашћгс сЈе« РаЈгсб, 1840.

оне стављају кредит на расположење! трговине, као што трговци стављајуЈ на расположење робу; било да функци онишу са емисијом или са емисијом! новчаница, оне врше увек исту врстуј трговине. „Да ли је циљ“, вели Роси, „да се постигне лакгпи и по бољој цеки есконт? Управо ту је опасност. Јелна банка и ако нема противиика, нема никаквог интереса да одбије за добре в едности емисију једнога иарчета хар тије, који је, тако рећи, ништа не стл је, а које јој доноси бар 3 или 4 од сто интереса.„ „Мислити, да ће нове бзнке давати позајмице, вршита есчсонге, којебистара одбила, значило би, да би нове банке радиле лакомислено, ла би бне дз вале своју гаранцију људнма, који 1 <р би требало да добију тражепи кредит.“ ; То је расуђивлње лажно. Есконт ј>з операција независна од емисијл иовчаиица и допуштена је свакоме као и позајмица са иитересом. Чак и онда кад је емисија монопо-; лисина, постоје више или мање кредитних завода, који врше есконт, и који, захваљујући слободи коју уживају, мо гу често ескоптовати трсовачк ефекте, пс ју.тинијој цени од нривилегова 1 их банака. Нншта не доказује да ти ефек-ј

ти не могу вредети толико исго коли-Ј ко они, које прима привилегована банка; ни да су слободне банке у опште несмотрене, да их (ефекте) примају са! свих страна а да не обрате пажњу на шта се одају. Кад би се усвојио начин о коме јеј Роси размигшвао, требало би монопо-| лисати тако исто есконт као иемисију. Његова га је одлука одвела далекоЈ Он је то осетио и додао ово: „Може се признати да ће се, ако нема угакмице, природно опадање есконтне стопе спорије остварити, него кад би билој подстрекпча утакмице, као што се може претпостанити, дз је у избору сво-; јих прималаца зајма и у покрету по | слона јелна блнка природно наклоњена, пошто има увек добити и рада,да| претера у неколико своју обапривост и! да олбије. може бити, сувише лако све, што јој пзгледа и најмање сумњмво. Угакмица спречава сваку пелику стро гост, Али, велм Роси, поново до азећи! на своју т.зу, да ли могу то сллбе и нроблематичне користи утанмиие ући > равнотежу са свима н.еним нсз од.зма и га гвима њеним опасносгимз?! Напоменимо једпу опасност; то је да несмотрене бзпке подстрекавају пажљиве банке да рђаво раде. Како сеј ие би спустила есконтза стопа игпод!

умерених граница, како би се увело скруполозно истраживање у избору дужника. кад вам противничке банке одузму вашу прнродну клијентелу?! Слободна угакмица је за банкарске послове* опасност, коју не могу трпети закони јелие цивилизовапе државе Толико би исто вредило допустити ма коме усред наших градова продају отрова, израду барута и т. д! (*) Роси се бно раздражио услед тешког утиска, који су произвеле кризе и несрећ - у Енглеској 1825—1826. године. У место што се "тако узбудио, боље би било, да је хладнокрвније проучавзз те логађаје, како су то учиннле друге економисте, који су констатовали њихове праве узроке. Адам Смит не само да није одбацио угакмицу као бич, него ју је сматрао ка нешкодљиву, па чак а као корисну, кад би се нредузеле две мере обазривости, 1 ге :у: спречити да се емитују поичагиц! и .нлд извесне суме, и мринудити банке да исплаћују те новчапице, чим им се псднесу на исплату. (Мастаниће се)

(*) Р.зрроПс Ј сћашђге Је* Рлјгс* 1810.