Učitelj
лас и подиже у вис, онда не мари ни- | Веле, да то траје само испрва неколико шта, али кад подети на ниже, да се дана, па се после човек навикне. Ко умре,
спушта, онда ти чини ти се црева и цела
утроба појури на уста. На другим лађима, |
које иду преко далекога мора, и по неколико дана путују, има неко пиће што се
даје људима у-овакој прилици; али овде.
га немаде, или га барем нико и не тражи
завију га у чаршав, и с неком малом свечаношћу — баце у море.
Ето то је оно што свет зове „норска болест“.....
(НАСТАВИЋЕ СЕ.)
ЈЕДАН ЧЛАНАК У „РАДУ.“
У другој свезци „Рада“ (за Новембар 1881 г.) штампана је расправа „Нови наставни план за гимназије и умно и Физичко образовање школске омладине, од ЋБ. Анђелковића.“ О тој расправи ради смо да речемо неколико својих примедаба.
У приступу писац, говерећи како је постао нови наставни план за гимназије, вели: „Нама је пријатно да споменемо ову историјицу садашњег наставног плана, јер је он дело укупног труда свега наставничког особља у нашој домовини, тим пре, што та ствар није прекрхана у сауоме министарству, но је имала у опште јаван карактер.“ Нама се пак чини да би тачније било, ближе би истини било, кад би се о постанку овог наставног плана рекло: просветни је савет мало дотерао министров предлог, а школске колегије дале ву министру материјала, да лакше састави свој предлог наставног плана. Ова би ствар тек онда била „дело укупног труда“ целокупног наставничког особља, и тек би онда имала „јаван карактер“, да је нешто министар овако од прилике радио: мнења свију наставничких колегија. да се штампају у „Пр. Га.“ и не само оно што колегије реше већином гласова, већ и сва одвојена, засебна мнења појединих наставника — све то да се наштампа што опширније; само би у том случају свачије мнење изашло на видик, и онда би ствар имала „јаван карактер“, на основу свију тих појединих и заједничких мнења просветни савет да изради наставни план, и те, што је просветни
савет решио, министар да изврши. Само би тада, та ствар била „дело укупног труда“, овако пак, она је дело министра, који је мало паметнији од пређашњих министра, јер се боље умео да послужи туђим мозговима. Писац је дакле могао, сасвим изоставити оно „нама је пријатно да споменемо ову историјицу“ ит. д.
После овог приступа долази сама расправа. У њој се, у главноме, говори о три предмета, с тога је и она подељена на три одељка. На првом се месту расправљају неколико општих истина о васпитању ; за тим долази претрес основних принципа, на којима треба да се темељи школска настава; на послетку се говори о новом наставом плану за тимна;
0 систему школа код наб. Према томе, и ми ћемо ову критику поделити на три дебла.
пе
|
Говорећи о васпитању у опште, писац на првом месту казује како је цељ васпитања, „да се човек образује за користан рад 1.) по друштво 2.) по саму личност која припада томе друштву“ Цељ васпитања, исказана. као овде, изгледа нам више Фразирање. Много је тачније и научније ставити једноставну цељ: свестрани развитак човека — и ако се то постигне, 1. ј. ако се човек свестрано развије, (телесно, умно и морално), онда ће он својим радом зацело користити и себи и околини својој. Фразирање нам изгледа и с тога, што се на прво место ставља рад за лруштво, па