Učitelj

| | | |

ПРУ ИРЦ РУЧРУ ЗРВРНННАНРУРРНРРРИРТНР

ПН"

185

или комисије стручне, овде би најбоље извршиле изборе дела.

Ја завршујем овај чланак са увзрењем, да су: школа и њено непоттуно уређење, и немање — тако назване народне књижевности узроци, због којих је код нас врло мало писмениг љу ди.

Ало шкоља не спрема за живот, онда | није одговорила цељи. А ако књига не | утврди и прошири оно, што је у школк |

учено, онда од школовања никакве

користи.

(во двоје треба што пре уредити, ако хоћемо стварну писменост, а са овом напредак и светлију будућност народну.

Односно трвога — школе и њеног преуређења — учињен је доста непотпун корак, али и ово друго не треба.

"никако предвидети у што краћем року.

| ако хоћемо да имамо што више стварно

„писмених (школованих) људи.“ А ТМ.

Учитељица у основној школи.

Доста је већ говорено од колике је потребе основна школа народу, ма да се и сада налази људи, који исту несматрају скоро ни за шта. Они, који су увидели праве и истините користи, и важност њену, труђаху се да их што више подигну; и зато сада можемо рећи, да се скоро свуда све више основ. школа подиже и све боље усавршавају. Да је доиста тако доказ је што се сваке године по 70 нових учи-

теља поставља. Но да једна школа | | а знамо и то да су прве две стручне,

напредује, нужни су многи услови.

Да бих у овоме што краћа била, ја | се нећу пуштати у набрајање свију.

тих услова, него ћу говорити о најважнијем. Као што тело човечије не би могло бев душе живети, исто тако и школа без учитеља не може опстати, па, с тога, и велимо: „Учитељ је душа школи.“ А шта то значи Значи: Да развитак једне уређене основне школе зависи од учитеља. Он треба децу да наставља у Физичном, умном и моралном правцу;

да буди у њима благородна осећана и

др. јер ће од те деце доцније поста-

ти људи, а од тих људи зависи ће срећа и благостане народа. Али како ће он то све учинити ако и сам није довољна спреман '

„Па ми се трудимо да нашим учитељима дамо потребна знања, а ови нека уче,“ рећи ће ко. До душе знамо, да су већ две учитељске мушке школе, једна у Београду, а друга у Нишу,и једна више женска школа у Београду,

а друга није! Дакле, мушки нека се усавршавају, а женске, — То све не би ме тако побудило, кад женске не би биле и не би могле бити у државној служби, но пошто и оне исто онако могу учити као и мушки, и како се оне постављају у женским, и од по дуже времена и у мушким школама, то су оне обавезне све предмете исто онако предавати, као и учитељ. Но како ће то све постићи, кад нису спремне Пошто су женске, које се спремају

%

но =