Učitelj

за учителице ограничене само на вишу | женску школу, то је она за сад најмеродавнија за тај посао. Најзад ћу се и с њоме задовољити, ал о истој _ морам коју проговорити. Ту школу могу посећивати само ученице из Београда а са стране оне, које су имућније, и врло ретко која сирота. А шта да раде оне јадне из унутрашности Србије, које имају љубави за школу, које би се примиле учитељског позива, које би радо продужиле и ту вишу женску школу, али су тако сиромашног стања, да им оно никако не дозвољава седети у Београду, и учити школу ' Њина оскудност приморава их да траже учитељску службу, и ако нису спремне за њу, јер су то обично ћерке, које морају да хране мајку, браћу и сестре. Кад таква. једна учитељица, која је свршила основну школу, или по који разред гимназије, а награђена са 600 дин. год. плаћом, дође у школу, у којој се не уме ни обрнути, онда њој не остаје ништа друго но да проучи еве ручне вњиге, да би одговорила своме позиву, сва правила педагогије — те свестране науке, — а поред тога да прати и савремену науку; она мора дуго да премишља како ће то све — само написано црним словима на белој артији — у школи применити. Џа и поред све те своје брижљивости може бити да ће њена школа опет рамати, јер она, и ако се мучи, не зна с које ће стране да почне; не зна, да ли је баш поступила у настави како треба или је пошла странпутицим. А за штод Сасвим кратак одговор: За то, што нема, ни теорије ни практике.

|

Па ко је томе крив“ Да ли ова учи-

!

телица паћеница, која се труди, мучи, јер на крају године долази ревизор, он ће њен рад оценити, а од те оцене зависи јој будући живот; па још ако је у току тога њеног тешког рада било домаћих не прилика, болести и др., онда је врло не извесно, да ли је свој рад радила олако како је хтела, а још неизвесније да ли ће добити такву оцену која би јој ублажила све оне горке дане, које је за време тога рада проживела. Да лије велим она крива % = 0, не, не! Страшно би се огрешили кад би њу осуђивали. Па опет је нешто морало бити узрок, што њена школа није напредовала. Тако је. Наше досадање локалне прилике нису допуштале да се подигне нарочита стручна школа за образовање женских (а мож' да се мисли, да женске и без тих знања могу бити учитељице), али је дар ово могло бити: дозволит: приступ женскима у мушке учитељске школе. Но ово до сада није увидено. Како. ће се завести шесто разредна основ. школа, то не само да нам је нужнији већи но и спремнији број учитеља, па, с тога је врло нужно завести вишу женску школу, у којој би се ученице издржавале о државном трошку, а ако се ово још не може остварити, то је бар ово могуће: да се женскињама одобрњ још ове — 1882 ;. — учити 06. учитељским школама, као по гимназијама — а с“ротне да се издржавају о државном трошку.

Тако би биликорак ближе цељи, јер би пре добијали спремније учитеље оба, пола.

Ја писах а ви судите.

мушким

Драга Ђ. Ћ.