Učitelj

1

„глас совјести“, кад и не знају шта је то „неписани закон“ !....

Беше понедељник. Тога дана, пре подне била је и „Ист. Срба“. За „алекцију“ имали смо «о жупанима“. Уз пут вајкасмо се како је она „баш тешка“. Од све муке преслишавасмо се, али се нико не нађе јунак да је изговори „као воду“. Џа не само то. Нико се не нађе да по једну или по две прескаче, него по читав ред! А то не сме да буде. Не семе се ни једна реч да изостави. На послетку, кад ни један не знаде чисто се ка ослободисмо. — Неје вајде, говорасмо, не може ни да се научи! А ко ће и да научи целу страну ! И ако је та „алекција“ „повторителна“ опет је и сувише велика. Да је задато 5, 6, па и 10 реди, онда, којекако; овако —- мука! ..

Дошао је кобни час! Господин нас „преслишава“. Неки муца више, неки мање, тек — не зна се. Чује се само: «Клечи! Клечи! Клупе осташе празне. У њима два, три, остало све запремило места ван клупа. На једаред "започе грмљава. (Пљуска неје било.) Господин је у највећој љутиви «резилио» нас као крајње лењивце. Тако је трајало неколико тренутака, а за тим крупним корацима одмераваше ширину собе. Код нас је владала гробна тишина. Ми смо, скамењени гледали шта ће из овога изаћи. Наједаред се окрете: «Ви мора бити, лењштине једне, не знате ни како се учи“ Дошли у УМ. разв. па још не знају ни да уче!!.... Једном за сварда, да запамтите да се лекција овако учи: Треба прво и прво да видите колико има речи до точке у једној реченици. Ако има повише, онда ваља да научите прве 8—4 речи. Кад њих нау-

чите, и то добро научите, онда треба да научите друге 3—4, а кад и њих запам 'ите, онда да се преслишате. Тако да научите једну точњу, па тако другу, па трећу, и колико вам се зада. Пошто научите треба да вам ос ане у памети, а не часком да изветри. Ево, како ће те познати да сте добро научили. Ко добро научи тај кад се преслишава никад не замуцкује. Њему излази све пред очи што је научио. Ама куд год погледне, било на патос, или зид, или куд год хоће, а оно му лепо изађе пред очи она слова и она страна на којој је написано, па види као да из ње чита. Кад се тако научи, онда је лекција научена.“

Овде се свршава «успомена.“ Опа неје никаква новина. Она је тек једна бледа, ама верна црта наставе пре 12 год. у једној од београдских основних школа. Оумњати је, да их има много срећних који несу патили од последица овакових «лекција“. Многи су постали и њена жртва... Ко је се пре испод њених канџи искобељао, он је у толико срећнији. |

Тако је било пре 12 год. А данас « — Као да ће за несрећу још и дан дањи приличан број наших школа кужити ова зараза! Они, који су изближе познати с данашњим животом наших школа признаће нам ово. Каква нам онда изгледа школа поред њене слике коју насликаше обожаоци напрегка човечије свести! Зар нам у том случају неје школа Фабрика слепи рутинера који се вајно спремају за живо Они, који су прежвакали ову лецију, сетиће се њене грчине; а они, који су у првоме реду позвати да обра-