Učitelj

–

увеличав. стакло. Кад су гледали каква изгледа вода из мора,') онда су видели, да у морској води има живих пужића и

и шкољчица онаких истих као што су |

оно у креди.

То се овако оком не види, вода морска изгледа бистра и чиста, али кад се кроз увелич. стакло гледа, онда се види да у тој има свакојаких ситних животињица, па и онако котурастих пужића и шкољчица. Кад су људи то видели, онда, су се сетиле отвуда у креди оних шкољчица и пужића. Ево како веле учени људи, да се направила креда:

Та брда, у којима пма креде, била су давно, давно, пре на дну мора. Поврх њих била је грдно велика вода, што се зове море, а она су била дно тој великој води. У тој великој води — мору, живело је пуно оних витних шкољчица и пужића. Кад су те животињице умирале, њихово љушчице су падале на дно мора. У мору је било грдно млого тих животињица, па кад су онс умирале и њихове љушчице падале на дно, онда се ту правио талог од љушчица. Ту се мешао и песак и каменчићи из мора. И тако се правило сваки дан по мало, сваке године све вите, за 100 и више година направило се од љушчица прилично креде. За 200, 300, 1000 год. направило се млого креде на дну мора И ако су оне љушћице ситне опет кад се купи за 500 или 1000 год. накупи се млого. — Ето откуд у креди љушчице од шкољчица и пужића. Ето како се направила креда у мору.

Сад сам вам испричао како се направила креда па дну мора, а од куда она, у брдима, где нема воде ни мора, то ћу мало после. Сад да видим јесте ли запамтили ово довде.

Пропитивање. Како се прави креда у мору, то сам вам испричао, али од куда ње у ордима!..

1) Шта је то море то би требало казати деци бар у кратко, ако о томе пре није говорено.

И то су учени људи дознали, па ево како они веле: У земљи дубоко, дубоко није као овде

'озго. Тамо доле, млого дубоко, земља је

врло млого врућа. Врућа је толико да је тамо све растопљено и усијано. Дакле земља дубоко унутра је усијана и растопљена. Ту је грдно велика топлота. Силина од те грдине топлоте често затресе земљу. То се зове земљотрес. Земљотреса је било и у Србији пре неке год. Ко зна кад оно беше2 Ко је осетио 2 — Ето то кад се тако земља негде затресе, то је од те грдне топлоте унутра. Но по негде може да буде да она силина, од топлоте провали негде земљу и онда куља изнутра растопљено камење А по неки пут опет та силна ве провали 8емљу, но е само затресе и уздигне. Где је била равница, ту се земља уздигне и направи се брдо. Тако су постала сва ова брда. — Но она силина из нутра не гледа где би да уздигне земљу. Она неки пут морско дно уздигне и направи брдо. А негде од морског дна направи пуно високих брегова. Вода морска отече онда на другу страну. где је ниже. — И ето откуда у брдима љушчице од шкољчице и пужића — ето од куда креде у брдима. На дну мора паправила се креда, она силина од топлоте земљине подигла дно са кредом и направила брдо. —

Пропитивање. Знате ли шта буде од креде, кад се метне у ватруг — Ево да пробамо! —

(Ако има времена да се чека, онда се може танко парче креде држати на пламену лампе шпиритуса или свеће. А ако не, опда метути парче креде у ватру, у пећ или др. да стоји подуже. Ово може да се учини на крају часа, пре но што се деца пусте на одмор. Прво пробати оће ли греда да пише по табли, па је онда метути у ватру, а децу пустити на одмор и рећи, да ћемо после одмора видети шта ће бити с њом. Кад је креда

| довољно у ватри стојала онда је извадити

и метути да се олади па онда). Пробати не табли да пишемо њом. Је ди креда пре