Učitelj

378

Он ћути.

Што те отерала

_- Јутрос је хтела да ме остави да јој носим воду, да пере кошуље, а ја нисам хтео, но побего у школу.

А шта ти казала сад“

_ Па отерала ме, каже: шди У шкољу нека ти учитељ да да ручам.

А није ти дала да ручаш %

— Није.

Па јеси ли гладан '

_—_ Нисам, дао ми М. мало проје.

| _А јеси ли још гладан ' __ Нисам. Сад ћу опет да идем, ваљда ће да ми да | А што је ниси послушао % | — Паг. ја сам доносио воде, док | чије ударило прво звонце, она вели: дб још мало, док удари друго звонде, а кад удари друго звонце, она вели, е па ти немој да идеш у школу, треба | да ми доносиш воде. Ја је нисам п0· слушао, но побето у школу.

(НАСТАВИЋЕ СЕ).

|

Особитости тропске природе.

Енглески природњак и путник Целе из- | Као најглавнији узрок ове појаве је то, што

дао је у 187--ој год. своје чувено дело „Тторјеај Маите“ и у њему је први покушао да изнесе спшти преглед особитоста, специјално тропских земаља, и да пронађе њихове услове и узроке.

У поменутој књизи он посматра тропе с гледишта климатског, Флористичког и Фаунистичког. Такав преглед, без сумње, ће бити од користи и нашој основној шкоди, с тога ћемо га ми исписати у главноме онако, како га је један журнал рус“ кој публици приказао.

На екватору је вечита равнодневница _— вечито лето, и да није разноликости у количини кише, правцу и јачини ветрова и у степену сунчаног сијања, што све утиче на промену биља и животиња, монотоности тамошње природе била би ужасна. Највиша дневна температура не прелази 90—91" %. %), а ноћу ретко кад да падне испод 74' Ф 2), па опет иу најлепше време, док се сунце још није уздигло ни на 40– 50 степена, гола кожа Европљанина за неколико минута попрвени, почне болети, пликови почну скакати, и кожа се опрљушта, а температура се не осећа да је сувише висока, тако да

сваком новаву то изгледа веома чудновато. |

је површина воде и земље увек загрејана, И што се у ваздуху налази тако много 80дене паре, да, 1 при највећој топлоти, грумен шећера или соли одвугне а на гвожђе се ухвати дебео слој рђе. Сем тога овој појави иде у прилог и грдно велики простор жаркота, појаса“), који чини да ветрови, ма одкуд долазили, не могу до екватора, док најпре не ударе на топде површине, било воде или суве земље, као и то, што се огромна количина топлоте ослобођава прелазом водене паре у кишу или росу.

За екваторски климат, у опште узев, могло би се ово рећи: жега није никад тако велика, да је сувише несносна, као што то бива по окрајцима тропским. Влага, које има увек задоста у атмосфери, оживљава човека и помаже развитку биља. Европљани се врло брзо навикну на, тај климат и одрже се у њему потпуно здрави. Опадање температуре ноћу бива врло правилно: нити има таке ладноће

| да се она осећа, вити велике врућине, која би сметала спавању. И кад су нај-