Učitelj

неке страсти. Сумњамо да би се нашао и један човек, који није наоружан ма којом сташћу. Томе треба лека. Где да се вађе тај тако радикалан лек Напред да кажемо, не може се наћи, нити успети да се он усаврши, па ма шта радили. Ми можемо наћи лека једној стоаети, па и другој, али трећој, можда, пе можемо ито с тога, што немамо снаге или срества за то; или што нам је пацијент удаљен т. ј. ону страст, коју он упражњава, чини ван домашаја нашег; ишли смо обоје заражени том страшћу, па је не видимо. Онда, ко кога може лечити Ако се деси, што често бива, да из једне страсти изађе друга, једна страст створи услове за другу, онда је најтеже лечити таког болесника. Да објаснимо то примером. Нпр. неко има страст да пије. Ако има услова за пиће он ће се одати са, свим тој страсти. Ајде сад да му читамо, причамо, да га саветујемо о свим злим последицама те његове страсти. Шта излази То, да за неко време може да надоли страст, али тако, ако су му једнако те против-страсти пред очима, у мислима, ако га једнако неко опомиње ва то. Чим престану делати против страсти, одмах његова стамна, страст почиње се јављати, и он чезне за временом, које ће му доћи да је задовољи. Родила се, дакле, чежња. Ајдмо даље. Рецимо да нема услова, да задовољи страст, Шта се сад рађа ' То, мора да измишља начине, којима ће страст задовољити. Измислиће нпр. да оде неког да превари, неког да слаже, некоме да украде што год ит. Д.

Дакле, из једне страсти рађају се не само страсти, већ и пороци. Неки на-

учари дозвољавају да сена рачун јед-

не страсти развијају друге. Тако Мас захтева, да би се ослабила једна стаст да се из те страсти слободно може развити друга, која је мало боља и. која ће угушити ону гору страст. Али Едуард Рај; побијајући Масове разлоге за то вели: „Ми опет ма да смо за радикално лечење, неби радо будили друге страсти.“ Може ли да се угуше све страсти, кад немамо „радикалног лека.“ Шилер вели: „Погрешке су душе као ране тела: ма како се брижљиво трудили излечити их, белете ос ају свагда, и сваког су тренутка у опасности, опет се провалити,“ Погрешке душе, могу бити и страсти, јер и оне живе на рачун слабог духа. А „белеге остају свагда“, према томе страсти се не могу угушити апсолутно, већ релативно, А. како смо ми сви заражени појединим страстима, то онда излази: нико никога и не може лечити већ сваки свакога може одвраћати од страннутица. Ипак има бар неких срестава. за угушивање страсти. Др. Едуард Рајх говорећи о савлађивању страсти вели: „Кад промотримо у целини страсти и душевне покрете, а у једно преставимо себи задатак моралне хигијене, наћи ћемо да има два уплива, којима се могу с једне стране регулисати добре, а с друге стране спречити рђаве страсти . . . а то су: дијета и васпитање. Први уплив припрема, организам, а други одређује непосредно човека. Једно срество без другог јалово је.“ Овај велики научењак, каже да су дијета и васпитање најјачи уплави за добре и рђаве страсти, Умеран, задовољан, снабдевен са хранећим материјама, организам, неће ни рађати страсти, јер је у телу хармоније. Тело