Učitelj

које трпи оскудицу у храни, као нај- |

пречем услову за одржање организма, тежи. да -— ако не може ону празнинину попунити — на рачун засићавања другог неког органа, вишком својим изравна тај недостатак. Тај вишак је на штету организма, здрављу, јер је сувишан за тај орган и он напрезањем мора, ослабити и издати. И ако тај вишак постане сталан, периодичан постаје страст, и то неизлечива. Али и ту дијета спречава. Само треба дијети отворити врата; а отвориће јој се само тако, ако сви органи организ-

ма буду у нормалном стању, ако не трпе неку оскудицу. То ће пак бити кад будемо материјално осигурани. Васпитање пав не служи непосредно организму у његовој унутрашњости, већ његовој спољашњости. Оно глача човека. Оно га прави да је суров, пакостан и т. Д. иди томе противно. Оно прави од људи идиоте или таленте; развијено или пнеразвијено, тело. Оно угушује или шири страсти. Дијета мора потпомагати Физичко и умно васпитање а оба дијету.

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

Механичко и логичко читање,

да време налих „директора“ као | руковођа основног „просвешченија “ поглавита се пажња обраћала на, читање (у своје време псалтира и часловца). А и данас има доста њих који узимају читање као мерило дечијег напретка у једном разреду. Ван сваке сумње ваљано је читање је:но од најглавнијих основица у човечијем самообразовању, ама оно не може се никако узети само као мерило целокупног рада. Но у колико сето не можа узети по цео наставни рад, у толико се ваљано читање може сматрати као термометар у погледу оне стране наставне којој оно припада. Па и у томе случају запашће се у погрешку, ако се буде оцењивало онако, како се то чинило и — чини (премда у мањој мери).

Данас читање дели се на троје: механичко, логичко и естетичко. Под првим разуме се течно читање; под другим читање с разумевањем онога што

се чита; а под трећим читање с обзиром на интерпункцију међумештије“) и акцентуацију („приглашавање“). С

„овим последњим хоће се да постигне

лепо читање. Кад се савладају све те три врсте читања, кад се стопе, прелију у једно цело, добијамо ваљано читање, које у образовању служи као врло згодно средство за умно усавршавање. Под механичним читањем, као што рекох разуме се течно читање. Тиме је све вазано. Кад неко може да прочита један чланак без запињања, муцања (овде се изувима органска махна у говорним органима) онда је он савладао у читању једну тешкоћу —- поститао је механичко читање. Тај се рад отпочиње после извесног времена по што дете прекорачи школски праг,

и прудужава се све даље и даље кроза

све разреде доб не изађе из последњег Док не сврши «школу;» јер