Učitelj
и својих рђавих страна. Поред васколиког напретка науке и усавршавања индустрије, стање народа Јнепрестано иде на горе, — ето то је у две речи карактеристика нашег доба. Ми још немамо своје ни науке ни индустрије па је и материјално а и просветно стање народа још примитивно. Ми _ тек излазимо из патријархалног доба, а још нисмо ступили на ступањ сувремене цивилизације. Али „иле коло на около“. Нитта не може стојати на једном месту. Међу тим код других народа, код којих је високи напредак, поред свега тога напретка стање народа доиста иде на горе место на боље. Тако нпр. у Инглеској има 32 милијуна становника. Пуни 830 милијуна, то су потпуни голаћи; то су људи који немају никакве својине, то је пролетаријат са, свим у римском смислу речи. Па како да се ублажи сиромаштво 7 Човек који није на чисто с тиме, како се могу искоренити мане данашњег друштва и који на томе и не ради колико може — није образован човек. Међу тим није нужно ни да спомињем, да данашња школа ни мало не даје знања те врсте, т. ј, таквога знања, које би ђака упознало са начинима, којима се друштво може излечити од својих мана.
То је свео садашњости друштва, 0 прошлости човечанства говори историја. И овде је, као оно код земљописа, преокренут ред. Историја поглавито треба да излаже живот народа. Другим речима, то значи ово: чиме се је занимао један народ у неком извесном историском перијоду, да лије био мирољубив или ратоборан, какав му је био породични живот а какав општин-
| | | |
| |
ски, какву је веру веровао, је ли био.
_ 452
имућан, је ли зидао куће, како је иначе живио, је ли имао гакве књижевности тд. — ето тим питањима треба историја да се бави као својим главним задатком. А где су владалачке породице, уговори међ разним државама, ратови итд. И то не треба изоставити из историје, у толико, у колико је све то имало утицаја на живот народии, али све то — тек је од споредног значаја. Гаавни предмет историје треба да је: унутарњи живот народни. Међу тим у историјама, као што се обично по школама уче, унутрашњи живот народа сматра се као нешто са свим споредно, а као најважније излази на среду догађаји више спољашње природе. Дакле и овде је, као и у земљопису, преокренут ред; и овде дакле школска настава мало помаже, да човек постане образован у пуном смислу те речи.
=
Па шта да се ради, кад нам школа тако мало правог образована даје“ Читање разних других књига, осим школеких — то је једини излаз за онога, који је збиља наумио да некада буде образован човек. Ја мислим да је ово тако проста истина, да не вреди о њој више ни говорити.
А сад да сведем на неколико речи ово што је до сад говорено.
Образован је човек онај, који има знања о природи, о себи, и о друштву. Сувремена школа врло мало даје човеку знања, које би од њега створило образована човека. Јер познавати околну природну значи не само бити упознат са биљем и склопом земље, са појавима у вазду-
животињама, са