Učitelj

ху и са звездама на небу, већ и знати како је све то постало и како се је до сад развијало; познавати човека значи не само знати све делове организма човекова и радње свакога“ тог дела, већ значи знати и како је постао човек, како је дошао на земљу;

и на послетку, да би се имало знања

о друштву (човечанству), није довољно да се зна само досадања историја његова, већ је нужно да се познаје и данашње стање људског друштва, а

поред тога да се знају и начини, ко-|

ОИ

| јима се могу поправити рђаве стране | данашњег друштва. О свему томе су| времена школа даје или врло мало "знања, или ни мало.

На основу свега досадањег, ја мис"лим да се на постављено питање само "овакав одговор може дати: | Према томе, каква се знања дају у "данашњим школама у ошште, човек, | који оће да буде истински образован врло се мало може ослонити на школ| ску наставу, а у по неком случају и ни мало.

Читање у | разреду основне школе")

Пре но што пређем на само читање у Г разреду сматрам за дужност да у неколико тачака кажем и историју тога.

— У најстаријем добу читања није

било, као год што није било ни писања. Стари народи, да би сачували искуство, знање, правила за живог и др. служили су се памћењем, и тако су старији своја искуства и др. пренашали с колена на колено млађим једино причањем, показивањем — говором. Но "ово је средство врло кратког века, јер памћење има својих граница, и данас тешко ће ко од нас да повери њему сећање својих мисли а камо ли туђих. Још кад је усљед разних узрока у свету изазван живљи и јачи саобраћај: ин_дустрија, трговина и друго, онда се почело на све сгране да мисли, поред осталих потреба, још и о читању, особито у заводима где су учитељи радили на томе.

') Читано на збору београд. учитеља 19 прошлог месеца. =

Тако је то трајало све до 18-ог века. | Али иу 18-ом веку начин читања био | је срицање и напредовао је врло споро. јер су се тим радом најпре занимали једино свештеници, којима је била друга главна цељ Доцније, кад на томе нису искључиво радили сами свештеници, кад дакле није било могућности само у њима, већ кад су се и други тим послом бавили, читање се почело ширити, али опет по начину срицања, какав је био у први мах, и ако су неки увиђали да је такав начин неприродан и врло досадан. Ој 18 века, пошто је толико књига написато олносно тога учења, сви су се готово раденици у томе сложили, да уче децу најпре словима па тек онда да читају. Но и овај мали напредак није изменио основ него је и даље задржат метод срицаља, а читало се без зпачаја и без разумевања

онога што се чита за. дуго време, дог: томе злу није у неколико стао на, пут и изнео бољи метод Гедике, у својој