Učitelj

природно. Н. пр. ни један сликар неће да да своме почетнику одмах да слика биљку, вућу, човека или који други предмет, а да га пре не научи да повлачи црте, Ни један столар не даје шегрту да прави одмах сто, столицу или др. који предмет пре но што га научи да струже даске. Па ни један официр не учи регруте одмах да пуцају, већ их најпре учи како ће право стојати. Кад је свуда овако да се почетницима ма кога посла даје и почетак рада тога посла, онда за што да та природност, та поступност, тако потребна и деци, не уђе и у школед За што деца, по досадашњој методи, најпре да апстрахују речи од предмета, слогове и гласове у речима, па тек онда, да им се опет казују речи, слогови и гласови!

Да би на ова питања одговорили морамо узети најпре да одговоримо на питање: како деца уче језик, јер су она. у нераздвојној целини. Деца почињу да уче свој матерњи језик у почет"ку друге године, једино показивањем ствари и одмах везивањем речи за исте. Али деца у том добу немају толико способности Физиолошке, да могу

лепо да изговарају речи као знаке или.

имена показатих ствари, већ више пута изтоворе или само први слог или други, или са свим испреметано. У трећој години деца изговарају већином речи лепо, и већ почињу да их везују у целе реченице, које су кратке и деци врло разумљиве. Ово је у исто време доказ да деца почињу мислити, јер казују по нешто за многе ствари. Десили се напротив да дете изговори коју реч или реченицу, коју не разуме, одмах ћете приметити на лицу или иначе

5

да се је узнемирило једино због тога, што је нешто рекло а није разумело, | па се од тога и застидило: није реч везана за ствар. На против, у четвртој години деца прибављају све више | појмова, јер их на то гони, тако да речемо, њихов празни дух, који од природе 'ежи да се богати чулним радњама : да више виде, чују осете, опипају итд. Није ли ова племенита тежња духа њихова изазвала толико пута код својих родитеља или др. рођа прекор, осуду па чак и казну или забрану на посматрање. Ето колико греше они, који су природом лозвани да. утичу и потпомажу правилан умни развитак своје деце једино због тога, што _не познају тај закон! Деца и даље | једино тим путем теку знања и већ у петој и шестој години толико се обогате појмовима, да се са њима може разговарати и то само о стварима, појавима и догађајима из њихове најближе околине. Овим смо, и ако у кратко, одговорили на питање: како деца. уче језик. Али смо тим довели данашњи начин учења читања у сукоб са природним развитком учења. Јер кад деца уче матерњи језик од почетка друге године па до шесте путем који смо мало пре покавали, онда зашто ми учитељи који настављамо то учење и полазимо даље, данашњом припремом читања упознајемо децу у седмој години најпре са. реченицама, које, после извесног успеха, раздвајамо у речи а ове на слогове и гласове. Да се нисмо огрешили тиме о природност, коју тако често препоручује педатогика! — Ми смо се огрешили о природооет и то како страшно, као што и сами види-