Učitelj
| _ 502
цича. Помисао, да „благодејање“ изгуби, да ће онда отац и мајка да га карају, да ће можда и од глади да скапава, уливају му још више стра. Није дакле што се оће и воли, но што се „мора“ учити. Није што му је пријатно, већ силом, поред највећег запона непријатности.
Место једнога, човека, дођу више њих; место једнога предмета, књиге, дођу више њих; место једнога „диктанда“ више њих. ( њима дође и више запона, и више стра. Више мраза. Оно се грчи и дреће, и повлачи још више у своју љуску. Сва је помоћ, ако се мало аклиматизирало овој неугодној
сфери. „Каталог“, „час“, „прозивање“, „лекција“, „ценвор“, „јединица“... то су од сада ствари, које својим мразем ледб и срце у грудима ово; „уздани- | ци“, а камо ли руке и ноге, и целу | спољашност и живот у њој. Чудне се. мисли врзу по њеној глави. Али оне. не смеју да се испоље. О зиду школ_ ском стоји прикована артија с „параграфима“, у којима се вели: „... за на век.“ Још један лед више. Што су бурнија осећања у згрченим срдима и |
| | | | | |
"а деца њина,
| то се све више мрзне организација,
која носи овој мучан живот. Карактер има тада само две особине: свађу и мржњу. Од љубави и среће, ни помена. Место пиштомине, дивљаштво. Место људи, животиње грабљивице.
Све је тело остављено вући, а здравље природи. У овоме је „светом месту“ окупиран семо „дух.“ Ако се игра, казне га, ако се купа, бију га. Кад сврши ову „науку“, он погледа на ово „место“, место с поштом, с презрењем.... Преко двадесет иљада сричића живи оваким животом. То су потоњи грађани и управници ове земље. То је наше потомство и чувари идеја српских и човечанских у далекој будућности. У
будућим вековима ми ћемо бати земља,
у земљи нашој; и они ће бити у гробу; Би унуци и праунуци, остаће да чувају српско царство, српсо име и језик, српско јунаштво и дух његов, и да у великој заједници јевропској и светској буду поносан носчлад цивилизације и заједничких идеја човечанских.....
- Учитељ. необичније мисли у узавреломе мозгу, | Велика и мала таблица. (СВРШЕТАК). Исти тај механизам, чије је доба, | појму механизма у колико се овај до-
пушта у школи, и у сваком практичком
живота минуло, не само што још жи- |
вотари по многим школама као неоп- образовању. Нека ми буде дозвољено, ходни метод учења, он је код неких, "да објасним суштину горњег разумевања, који га у „начелу“ одбацују добио за- | овом дијалогом:
штите као врло моћно „сретствопрак-| ....... — Твоја деца уче „таб-
|
тичности.“ Овде је настала збрка у | лицу“