Učitelj

522

у скоро догодити.“ И сама деца су се овоме радовала. Сутра дан опет нема по једног, два и више се не скупише сви. ;

Тако и ове године отпочело је изостајање. Нарочито сада у време “бербе“, млога деца изостају !

15. бептембра 0. г. ушао сам у школу у јутру по обичају да нешто радим са децом. Још не беху сва дошла и то она, којој је далеко. Пошто је прошло пола сата, како сам ушао у школу, стигоше деца, из села В. Грабовице, које је удаљено од школе за једап сат. Стадоше код школских врата, окренем се к њима и упитам их: за, што сте одоцнили такорг — Неки нешто проговорише, џеки ћутаху, беше их стид.! Идите на место, па други пут раније у у школу да не будете карани, рекох им. Сви одоше на место, само један још стоји и ближе менп долази! Окретох се и задитах га: Што ти Мирко не идеш на место 2

„Ама г. нисам ономад био у школи.“ да што ниси Мирко био ; школи2 „Имао сам посла г,“

Каква посла Миркор —

— „Ишао сам по нурији“ !

Ја га загледах боље, ша га понова 3апитам, каквој нурији 2!

„Таквој нурији — беше му одговор“ !

Погледа та у лице боље, да није ван себе. После помислих, да та није нешто његов поп задржао, те са њиме ишао по нурији.

Упитам га опет. а Мирко где си био ономад 2

— Па вел (тако говоре) ти казујем где сам био!!

Деца се сва убезекнула, ни једно ничим не мрда, могао би се комарац чути у школи и слушају шта Мирко говори. Чуде се и она, шта је овоме те овако говори. А: Мирко такође се паправио као „шулц“, ни најмање да се насмеје. Све што говори, све озбиљно говори.

Даље почнем га питати, да, видим шта ће одговорити.

— Шта ви радио Мирко по нурији 2

— „Ја сам светио водицу господине“. !!!

0 часни крсте! — све ме више доводи у чуђење! —

Какву водицу 2

„Па такву водицу“

Деца, од оне највеће тишине, наједанпут сва пренуше у смеј.

Насмејем се и сам. Направи се кикот по школи. Насмеје се и Мирко.

Видим ја да он прави шалу, па га станем још питати. —

Лепо Мирко, кад тако велиш, за што си ти носио водицу 2

— „Па но који ће за Бога г.“

Шта си ти Мирко, те да носиш водицу

„Ја сам поп г.“!!

О боме, кад ово изговори, пренуше деца опет у смеј и ја у кога је душа.

Какви поп ти2

— „Па поп ја да богме, знаш то“ 2!!

Од када си ти поп и који те је запопио 2

„Ја сам поп још од лане, а запопили сте ме: ти и ђаци“ 2! —

Смеј опет по школи.

Марко! — Шта је теби, јесили ти при себи, шта говориш које шта 2

— „Како шта ми је, па поп сам ето, то је све“ !!

Коме си давао водицу>

— „Давао сам мојим сељацима“ !

С ким си биор — Сам.

зар ти г. не

— Ко ти је носио бакрачер — Сам. Јеси ли пешке ишао по нуријир

Не вала, но на коњу“ Колико си кућа прошао 2

„Прешао сам.... чека. кућа“

Е лепо Мирко, кад велиш да си поп, и да си носио водицу, кажи ти мени: како си могао сада носити водицу, кад није ни један пост, — сем ако је некоме скоро каква слава Р

једно 20

„Није, него још старе наше бабе завеле некакви адет, да се свалда проноси водица у очи „Крстова дана“ !!

Ово сам питање нарочито постовио, да видим како ће одговорити. Кад он шерет брзо се сети и одговори.