Učitelj
520
према свом стању и добро васпитање. | Они су дужни обраћати сву своју
пажњу на морално образовање својих деца и старати се да домаћим васпи
тањем однегују лепу нарав њиову. Родитељима се оставља на вољу или да васпитају своју децу код куће или да их дају у опште (државне) заводе (школе) или поједине (приватне). Но у једном и другом случају васпитање треба да траје у осн. шк. од'8—18 тодина. -
Авс би ми обратили наш поглед на образовање то морамо прићи к закључку, да је породично образовање могуће само тако рећи у првобитним друштвима, кад су друштвени односи прости и кад саме потребе од образовања нису велике. У првобитним друштвима сваки отаци мати могли су дати та омања знања, која су потребна за _њиово образовање; но с развитком друштва, с увећањем свију друштвеци односа увећавају се и потребе на рачун образовања; васпитапицима потребне су разне науке и знања, које готово није у стању отац породице да да. -
Шта би било са специјалним и текничким образовањем које у сад. вр. има важну улогу, ако би оно могло бити добивано само од родитеља % Кад би старешина породице макар и помоћу других лица (учитеља) хтео да научи свог сина, а да не употребљује или да не прибегава другим срествима, а. особито друштвеним ученим заводима, — школама % Тада би ово образовање доведено било до савршене пропасти, или би постојало само за неке и то богате људе. (Неће доћи до савршене пропасти ако се буде усвојило ово
|
правило: да треба само тражити знање а не питати где је исто добивено. прим. превод.)
Из овога можемо закључити да у сад. вр. и породица није у стању сама непосредно да да потребног образовања и да је она у томе у неком степену чак и неспособна; а до овога,
"смо резлтата дошли расматрајући ма-
теријалне услове у којима се сада наоди породица. У сад. вр. при оволиким тешким и сложеним околностима, живота породично образовање свакојако морало ослабити — и сада требало би га подпомоћи и то из ових услова: у сад. вр. при садањим условима друштва, отац породице пре свега има највише у виду (на уму) бригу за опстанак себе и својих, а да постигне ову цељ он управља највише све своје силе да савлада тешкоће које му сметају да осигура опстанак себе и својих. Мало јо таки људи који би могли из. ранити своју породицу а да се не занимају никаквим занатом, службом, и у опште радом, мало је таких који ће после свако-дневне борбе за опстанак — којом приликом многе своје силе истроше и смање те постану изнурени и уморени —- могли поклонити довољно времена за образовање своје деце. Уељед оваког стања друштва У ком материјални интереси заузимају много важније место и прогутају опстанак човека, отад породице налази за потребно те повери образовање своје деце другим лицима.
Но ако би се људи из више класе уБлонили од ове непосредног образовања делателности за то, што се они за њу показују неспособним, или 34, то, што су опи одвише заузети друтим