Učitelj

138

„Дакле из овога се види, да се топлота производи трвењем. Кажи ти! ти! Кажи ти две ствари које се угреју кад се тару! Кад се нож оштри, онда се од трвења загреје, Кад се кола терају, онда се осовина због "трвења угреје а често и тако јако, да се и запали. Ово се највише дешава кал је јака. врућина, а на колима се носи сено, на опклопи точкове и осовине, те не може ветар да их расхлади. За овакве случајеве хоће простаци често да кажу: „терао је кола, (радио) на тог и тог свеца, па му је — светац запалио кола“.

Брашно је у мучњаку вруће с тога што га камење трвењем загреје. Чешаљ се угреје кад се дуго чешљамо, с тога што се трља, о косу. ава ватра (објаснити шта је то жива ватра) се прави, кад се два дрвета једно о друго брзо трљају.

Дакле шта се производи, кад се две ствари једна о другу трљајуг — Топлота. Чиме се производи“ – Трвењем. —

Кад ударим овим каменом о ову капслу она ће да прене и да се запали, дакле и да се угреје. Шта сам радио с њом те се запалила -- Дакле, од чега се капела запалила > — Од удара. — Тако исто да би добили ватру морамо да ударамо огњилом о кремен — да крешемо.

„Дакле, топлота се производи и ударом. Кажи неколико примара, где се топлота појављује ударом! На пр. Кад ковач хоће да пресече какву полугу гвожђа, па удара, о њу чекићом онда се угреје и чекић и подуга. Кад иду брзо коњи „калдрмом“ онда, испод њихових ногу севају варнице; јер ударају потковицама о камење. Кад се туче сб у ступу, онда се туцањ од ударања загреје. Шта смо ридили с лењиром те се угрејао, а шта с капслом те се упалила 2 — (Лењир смо трљали о скамију, а капслу смо ударили каменом). Дакле чиме се производи топлота # — Трвењеми ударом

Ви сте сви видели како се гаси креч Кажи ти шта си тада приметио (Ако нико не зна онда показати.). Приметио сам да ври. Јест он ври и онда је тако врућ, да

св у њему може, да запали суво дрво. (Да се доиста производи топлота, кад се гаси креч, може се узети стакло и у њега угасити креч, па ће се стакло угрејати и онда. се може дати деци, да опипају). Овде се производи топлота због једињења воде са крећом. Како ово. бива чућете други пут.

Због једињења ври одат — сирће — кад га сипамо на циглу. За то пече и ћезап — азотна киселина — кад која кап кане

на руку. Тако исто видимо, да се ђубре и по највећој зими пуши; дакле, вруће је, а то долази опет од једињења. Па и ватра

гори због једињења. Као год што топлота

постаје од трвења и удара, тако исто постаје и од једињења.

Кад метемо руке под пазух или на чело ми опажамо да нам је тело ијчело топло, дакле, ми смо топли. Кажи ти неку животињу, која је топла — (Мачка, пас, свињче и т. д, За све те животиње кажемо да су топлокрвне, јер имају топлу крв, па им је цело тело топло, Дакле, и неке животиње имају топлоту и та се топлота зове животињска топлота.

Пропитивање.

6; Извори топлоте. Сви се сећате како лети, кад је жега, тражите хлад да се склоните. А зашто то чините > — Сигурно за 10, што су сунчани зраци сувише топли, па их не можете, да издржите а у хладу не падају управо на вас. -

Дакле ми добијамо топлоту и од сунца.

Учени људи су се спуштали у дубоке ру пе у земљи, па су приметили, да је земља све топлија, што се дубље иде. Дакле и наша земља даје топлоту.

Кад протрљамо лењир о скамлију, он ће да се загреје, али ће кроз кратко време опет да се разлади. Тако исто бива и са динаром и капслом. Али сунчани су зраци увек топли; — из сунца непрестано извире топлота. Тако исто и из земље вечито извире топлота ; за то и кажамо за сунце и земљу да су вечити извори топлоте.

Пропитивање.