Učitelj

КИНИ, ЗРРЕТИЛАКА

Физиологија од М. Форстера проф. на универзитету Кембриџ. ПЏревео др. Л. Пачу шеф општинских лекара у Београду. Са сликама. Издање ,штампарије А Џајевића. Нови Сад 1888 стр. 141 ц. 50 нов.

Ово је већ девета свеска, „почетница природних наука“, које је издала штампарија А. Џајевића. О вредности ових почетница, у опште говорено је не само у нашој вњижевности. но и у страној, и одзив ја. увек био похвалан. Ми са своје стране можемо само да захвалимо г. Пајевићу што је предузео на се да с овим изврсним књижицама, обогати српску сиротну књижевност. Пред нама је последња — девета — _ свеска ових почетница, којој горе исписасмо наслов, и намерни смо да в њом изближе упознамо наше читаоце.

1. Једна од напотребнијих наука по саму личност човекову јесте, дописта, физиологија. Јер упознати се са структуром свога властитог тела, са радњама појединих његових органа и укупношћу њиова дејства на живот, упознати се са условима и током живота — не значи ништа друго, но добити једнога сталнога вођу у животу, који ће нам показивати пут при нашем раду и који ће нам тим самим обезбеђивати успех п напредак. С тога знање физиологије има непосредна утицаја на сам практични живот како свакога појединца, тако и целога друштва, а тиме се њена важност још више увећава и њен интерес све више расте. Но њена се важност за практични живот

највише огледа код наставника, који ру-.

кују подмлатком. Наставник док се год не уповна са организацијом и радњом човечијега тела, док не проучћ природу човечију, дотле не може савесно вршити ни настаанички позив. Човек није нека пластична, неосетљива маса, од које ми можемо по вољи месити ова или оно — како нам кад буде воља; већ човек носи, садужи у себи извесне услове, који му условљавају дану

радњу у даном времену. Сазнатите услове и законе човечије природе, јесте тредходни посао свакога наставника. Ја како ће руковати он човеком или скупом људи (јер ми у детету морамо да сматрамо човека), кад он незна узроке и последице тих закона, при извеоним појавима, кад он не зна саму структуру човечијега тела и радњу његових органа — кад он не познаје особине човечије природе2! "јасно је, дакле, да је Физиологија необходна наука за свакога 40века, а нарочито за наставнике.

Али проучити добро своје тело и радњу његових органа, проучити услове и законе човечије природе, проучити физиологију као науку у свима њеним деловима, није баш тако лак посао, тим више што је то наука веома компликована. Ако се човек једном завуче у њене лавиринте, тешко ће се извући целога свога века са једном заокругљеном целином. Специјалисање појединих огранака науке тако је у данашње дане узело ма, да је науку, као целину раздробило, тако рећи, у паран — парче. Научна питања деле се до бескрајности, и сваки иепитиваоц све више и више сужава, границе свога предмета до могућега шишпишо- а, а за остало га се ништа, не тиче. Услед таквог стања науке маса се аката, накупља, али свеза се између њих губи; проучавање појединости губи из вида опшност, а тиме и наука губи свој интерес за већину, и, слецијалишући се, ствара немогућност њеног проучавања. Да би се овом доскочило, прибегло се је 'системисању тих факата или писању „учебника,“ који пружају целину исте науке те тако се прибавља интерес самој науди. Но како свака наука има поједине ступњеве, од којих сваки следећи условљава знање предходнога, то и проучавање учебника какве опширне науке, као што је нпр. Физиологија, немогуће је без предходнога знања основних истина. те науке. Таква поступност влада у природи сваке науке, и, да би се почетинцема дала могућност да поступно