Učitelj
170
и оданости и у односу спрам својих |
родитеља, другова, обраћајући иста мишљења и у дело — тако настава васпитавајући дела.
Напослетку психологија је вођи у избору наставне грађе за сваву школску годину. Тако она упућује да се иста (као и метод) у свим менама дечиј ег развића, управља према моћи схватања и степена развијености т.ј. према умном стању васпитника, као год што се оно с дететом поступа и у Фивичком погледу, дајући му испрва као храну млеко, затим чорбу, хлеб и месо. Осем овога њени су захтеви, да се не само збере гомила појмова, но да она буде тако подешена, да се из целе те мисаоне сфере преплићу појмови — да се кроза све пружају они црвени конци, који ће то доводити у свезу, јединство, а не растројство.
На крају смо.
| _ Овим прегледом неколиких тачака из психологије, хтедосмо да покажемо педаготијски значај психологије. Ако ли је психологија одиста права помоћница педагогији, како то ми узесмо, онда можемо извести некоје консеквенције, као: учитељ, бавећи се, у првоме реду, умним развитком дечијим, заузима врло озбиљан и значајан положај, с тога не сме на свој рад погледати са неким умаловажењем, а ако га тиме поздрави по која мрачна простота (па ма се она и звала „цвет интелигенције“) ту, ако је човек, треба да је — философ, то га не сме да „печали“; и друго, који хоће да буде учитељ (и школски рад да контролише), тај треба да је ваљано упознат са пеихологијом, као угаоним каменом васпитања.
је Ћ. Николић.
А РВАЧЋКИ Ору
(За предавање у Ш1. разреду основне школе). |
Око овог округа има само два округа: ваљевски, који долази са источне стране и кога, раздваја, река Вукодраж, и подрински, који долази са јужне стране, а и њега раздваја планина Цер. Са северне је стране река Сава, а кад се пређе. преко ње, долази се у Срем. Са западне је стране река, Дрина, преко које се прелази кад се хоће да иде из шабачког округа у Босну.
Границе су, дакле, шабачког округа ово: са севера река Сава; са запада река Дрина; с југа подрински и мало ваљевски 0круг; са истока сам округ ваљевски.
Шабачки је округ више раван но брдовит ; брдовит је на јужној страни, а оста-
· ло је сама раван. Планине бу Цер и Вла| шић. Обе оне долазе на јужној граници, према округу подринском и ваљевском. Цер се пружа од Дрине па на исток у дужину, а кад он престане, онда настане Влашић. Обе су ове планине покривене шумом, а Цер, веле, да је добио име од цера (дрво). Обе су ове планине високе и на далеко се виде.
Испод Цера, бризу Дрине, налази«се један манастир, Чокешина. Ту, у близини, је била једна битка г. 1804. Ево како је то било:
Неки Ножина (Турчин), крене се са мното Турака, из Босне у Србију да умири Србе — јер су се тала били Срби подигли против Турака. под Кара-Ђорђем. — Он је пре-
шао Дрину код Лешнице. Срби су били
ја ада
%
ма а а саљане ава а врана ава а о а а а 5.