Učitelj

169

само се она сада пред нами гњураше, хватајући рибу. Моја перђашња престава о спавајућем морском псу, а сада пливајућем, јавља се поновице у евести ; нова долази на сусрет старој, сједињују се као једнаке преставе у потпуну јасну преставу — кроза аперцепцију. :

6. Јасност преставе потпомаже сеи тим, да се с њом друге диспаратне преставе вежу, да се, поименце, више чула за предмет споје. — Ако хоћу да добијем јасну преставу о соли то морам видети не само: боју, облик, кристалисања, него и њено понашање према води, ватри, окушати укус, осетити мирис, итд. :

Нове преставе могу се често до потпуне јасности уздићи, ако им се њихова супротност (еупротна престава), као контраст, у помоћ узме. О овоме даље нећемо да говоримо, већ примећујемо да наука са разликама двају предмета налази њихову битност. Противности разних престава, које леже у једној области, а које се међу собом мењају, јесу : зелено, плаво, црвено; овално и округло; кисело, слатко, горко. Контрасти се узајамно уздижу са свим, нијечу међу вобом, као: Да и Не, дуг и имаовина, позитиван и негативан број, топлота и хладноћа.

На крају да покажемо, укратко, одвећ важну тачку наставе, при којој психологија игра такође главну улогу.

Ми смо већ напоменули да се суштина умног васпитања састоји поглавито у усвајању јасниг појмова, којима су поступаонице: пресуде, закључци, дакле мишљење. И тако, учитељ мора — по што је горње извршио —

показати пут којим се свест образује. Другога нема од: посматрања чулних појава и чинилаца (конкретних основица), сједињавање сличних престава, преглед случајних знакова и њихово схватање као битних, карактерних (апстраховање), и за тим примена тако добивених опитности на друге поједине случајеве. Елем: Образовање појмова то је процес апстракције који пролази ове мене: јасност (посматрање), асоцијација (сједињавање), систем (тражење општности) и метода (употреба метода у целокупном раду).

Истинско васпитавајућа настава треба не сам ум, но и срце да прожме; не само да произведе мазељење, већ и да оплемени вољу. Ово истиче питање : Каква треба да је настава те да васпитавајући утиче, дакле, да продре у дубину човечије свести и да карактер произведе И у овоме без психологије учитељ би био без саветнице; јер она помаже, да се и ово питање, по васпитање, повољно реши. Тако из њених закључака даје се извести да: настава дела васпитавајући онда, ако она, у ученицима, узвишено, стално духовно стање произведе, које се у радости учења и саморадњи састоји, т.ј. ако се интерес пробуди. А из интереса развија се тада, као 'но из пупољка цвет и плод, ваљано мишљење с поступцима, или као што то психолог научар вели: преставе се уткивају у осећање џ вољу. Нека је ученик у општој историји наишао на нежну оданост, или племениту справедљивост, то ће, у том обзиру, и та престава бити на њ плодоносна, она ће му ганути најтананије осећаје. Тада обично ученик тачније распознаје дотично мишљење о правди