Učitelj

174

Мишар и иде у ваљевски округ. Од овог пута се јелан опет одваја на југ И њиме се иде у ваљ. округ.

Други пут иде уза Саву Њиме се идеу Митровицу,

Трећи пут иде на исток и води у Рачу. Од овог се одваја опет један пут за вар. Лешинцу и Лозницу (подр. окр.)

Четврти главни пут излази из Шапца, иде на југ и њиме се путује у подрински округ. Овај пут прелази преко пл. Цера.

Сем ових путева — насипа —- има још много других, којима се путује из једног места у друго, но ово су најглавнији.

Људи, који живе у овом округу — сељаци — сви се готово баве земљорадњом: сеју разна жита и др. И све им то добро роди,

јер земља је равна и плодна. Многе реке

· које кров овај округ протичу, чине те је овај округ млого плоднији од других. Са плодности позната је Мачва, У овом округу доста се и стока, негује: има лепих говеда, оваца, свиња, а коза нема готово нигде, јер је раван, а обично где је раван њих нема. По варошима баве се занатима и трговином. Сви, који живе у овом округу, говоре лепо и чисто српски; не греше као што има у неким окрузима. На неким местима чује се да говоре као оно Ужичани: лијепо, бијело и 1. Д.

Овај округ долази међ веће округе у Србији. И по богатеву, може се урачунати међу прве. ;

| М.

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Физнологија од М. Форстера про. на универзитету Кембриџ. Превео др. Л. Пачу шеф општинских лекара у Београду. Са, сликама. Издање штампарије А Џајевића. Нови Сад 1888 стр. 141 ц. 50 нов.

(СВРШЕТАК).

4. Прегледав садржину, распоред и метод, на реду је да се запитамо: у колико је ова почетница одговорила, својој задаћи: у коЛико она може да послужи као кључ за изучавање физиологије, и је ли она моћна да расветли пут почетницима при изучавању науке о животним радњама 2 ~

Кад укупно узмемо и погледамо пишчеве „некоје најважније и најопштије чињенице о животним радњама“, које пам овом почетницом пружа, уверићемо се, да су оне све узете из половине човечијег живота, из, тако да речемо, материјалне, телесне стране човечијег организма. Друга половина, мозак и кичмена мождина л у опште нерпна, система — која се више односи

на душевни живот човечији, смемо рећи, остала је не дирнута. Истина писад у предговору вели, да му је „изгледало целисхолније у делу, које је намењено да послужи као увод у дотичну науку — па ма и са понављањима — ограничити се само на излагање неколико основних истина, него дати преглед целокупне широке науке физиологије“. Али ово није истина. Почетницима, којима се отвара пут у дивну башту свога тела, треба да је потпуно прокрчен; он не сме бити пола прокрчен, а од половине засађен трњем. Почетнћца Физиологија (тај лут) не сме бити парчетарска ; она мора бити једна органска целина, само у маломе. И писад, као год што је могао и умео вешто да одабере некоје од најважнијих и најопштијих чињеница

| из једне поле човечијег организма, исто је | тако могао да учини и са другом: дам | . - ~

| отуд узме опет некоје од најважнијих и

најопштији чињеница. Овако сад писац је заиста добро постигао своју цељ, али књи-

ај

а

па ававвај вазанвавнај пакао мака сади а КА па.