Učitelj

га каб така није и не може да испуни | своју цељ и да одговори својој задаћи. | Почетник, који проучи добро ову књижицу заиста ће моћи без пб муке да отвори ма какав учебник физиологије и да проширује круг свога знања. Али он то може учинити само у једној поли, у поли где му је пут прокрчен; у другој половини пак, он се неће моћи ни маћи; он ће тамо наилазити на са свим нове ствари, које тешко да, ће моћи разумети, јер нема основа, нема, предходнога знања за ту половину.

Овде је згодно да приметимо у опште на појимање нижих и виших ступњева у настави. Већина, а на жалост и наше министарство просвете, имају веома погрешно мишљење о поступности у настави иу опште образовању. Они сматрају нпр. да основна школа има задатак да спреми ђаке за гимназију, или боље да кажемо, да је | виши ступањ продужење, наставак нижега, па према томе и удешавају наставни план и школске књиге за, поједине ступњеве. То је са свим погрешно и настрано појимање Сваки ступањ сачињава за. себе једну органску самосталну целину у оној сразмери, какву захтева доба и узраст ученика. Па не само то, свака школска, година мора да преставља собом једну целину тако, да свака следећа година нема ништа да наставља, него има само да проширује круг своје предтоднице, састављајући опет собом једну целину и т. д. Овако гледећи на наставу, сваки ученик, који евршив неколико | година, не може даље да учи, мора опет да понеде нешто цело, на основу чега може даље сам да ради. Код нас се са свим обратно овоме ради. Нпр. садањим наставним планом за гимназије учи се „Српска, историја“ у ШШ-ћем и ГУ-ом раз. ито у Ш-ћем до косовске битке, а у ГУ-ом остало. Зашто Зато, вели се, што не може да до испрпи цела историја у једној години! Сад ако ђак, ма којим случајем, напусти школу из П-ћег рав. он ће изнети један одломак из српске историје, који му ништа не вреди. И он, видећи да нема никакве целине о историји срп. народа и немогући

„ни ова празнина,

4.

се користити оним што је изнео из школе — кроз Неколико година заборави и оно што је знао. И онда постаје оно злокобно: „где си биор — нигде; шта си радио ништа“. И само жали — боже оних неколико година базања по школи, за које би се време могао научити какав красан за-

нат. И тако изгледа да ми школу приви-

легишемо само за богатију класу, која ће

"моћи све школе свршити, па тек нешто да

научи; али и опет мрка капа зла превелика како смо узели неприродан начин у настави. Ето, у таку је ногрешку упао и писац ове почетнице, и због тога она не може да, одговори потпуно својој задаћи. С тога је неопходно потребно да се што пре попукоју за собом оставља, ова почетница; али са оном простоћом и јасношћу с каквом се ова одликује.

5. Што се тиче превода ове почетнице, рекли бисмо да му је требало поклонити мало веће пажње. Тако поред неких несрпеких израза, као: „обртањско тело обрнуто је у дупљу и низ тих тела од маса ће се напипати. .... 6; или: „извесан део неки каже нпр. има ...“ и.т.д. — има и граматичких грешака нпр. угаљ који горе“, „долњи“, „мозгани“, „ижлебљен“, „предкомора“ и. т. д. Још би имали да приметимо на оно утрпавање х и тамо, где се баш апсолутно у живом говору не чује или је бар замењено другим гласом, и на употребљавање провинцијализама. Нпр. Мафина, хладан, слуса, су“, духнути, грскавица, гртењача, тик. занављати, и. Т. Д.

На основу свега онога што рекосмо о овој почетници, ми је — и поред побројаних мана – топло препоручујемо нашем учитељству ; јер ће се њоме моћи врло добро корисљити како они лично, тако и при настави овога предмета у ономе, што ова, књига даје. А по ново молимо све оне, којима је дата могућност и стало им је до напретка наше школе и народа, да се пожуре са попунењем оне празнине, коју за собом оставља ова почетница.

М. М. Протић.