Učitelj

васпитање, претвара у питање о цељима и срествима васпитања, према чему се и општа педагогика распада на два подраздела.

Него пре, но што би почели да говоримо о цељима и срествима васпитања, нужно је да смо на чисто с питањем : шта је управо, у суштини својој, васпитање ' у чему се, у главноме, састоји радња васпитачева % Ми смо се истина, у педагошкој статистици и историји васпитања, већ у неколико упознали с васпитањем; али умети описати конкретне облике једне извесне појаве још не значи разумевати исту појаву. И ето с тога је потребно да се, приступајући у науку педагошку, простудују најкрупније карактеристике васпитања, карактеристике, које управо чине суштину васпитања.

Па у чему се, у самој сгвари, састоји васпитање ' Пре свега ваља имати на уму, да је то нешто, чега код осталих животиња нема, већ само код човека. Али како и код других животиња има физичког, умног и моралног развитка, то — очевидно — васпитање није то исто што и природни развитак. Васпитавање је само потпомагање природног развитка, и ништа више; а да би се збиља потпомогао тај развитак, ваља уклонити прилике које смеђу, и стварати прилике које припомажу природни и свестрани развитак човекове личности. И ето у томе је сва суштина васпитања. Јасно је из овога, да само добар антрополог може бити добар васпитач., Ви тражите од човека, да изналази срества, којима ће припомоћи природни развитак дечијег тела, и духа, и то тражите од човека, који ни сам не зна какав је тај природни

развитак тела и духа човечјег. Има ли то тмисла Да, још једном велимо; физичка антропологија и психологија то су основице педагошкој науци. Пошто се у првом одељку опште педатогике потпуно упознамо са битним карактеристикама, са суштином васпитања, — у остала два одељка — може бити говора о цељима и срествима ваЗадатак васпитања није јевећ је сложен; има неко-

спитања. дноставан, лико цељи, које њиме треба да се постигну. На први се поглед опажа, да је природа човекова двојака: телесна и духовна. Усавршање једне и друге — задатак је васпитања. Али и духовна је природа, сама за се, појава сложена. Ум и морал две су различне ствари, од којих једна може да буде без друге; међутим и једно и друго само су два облика једне исте појаве — духовног живота човековог. И тако, упростив ствар, можемо рећи, да је ч0векова природа трострука : Физичка, интелектуална (умна) и морална. И свака од ове три стране човекова живота развија се, у неколико, засебно. Сасвим је природно, да и потпомагање тог индивидуалног разватка — васпитање — буде од три врсте : Физичко, умно и морално.

Ма да васпитање, у целини, има једну исту цељ — хармониски развитак и усавршање целокупне личности човекове — опет зато поједине врсте васпитања имају и своје посебне цељи. Тако цељ је физичкоме васпитању на првом месту што потпуније телесно адравље, а после и хармониски развитак свију делова тела, чега је резултат лепота; цељ је умноме васпитању : оспособљење личности за духовну саморадњу, за самостално мишљење ; и,