Učitelj
249
4. Шта треба да је крајња цељ целокупног васпитања.
11. Срества васпитања.
1. Орества, потребна, при васпитању у опште, па ма које врсте оно било. — Способности, које васпитач треба да има; како васпитач треба да се пона-
|
ша према васпитницима, и какви у опште треба да су њихови међусобни односи.
2. Специјална срества, која су нарочито потребна за остварење посебних цељи физичког, умног или моралног васпитања.
(ПАСТАВИЋЕ СЕ.)
=> #=————————____---
Васпитавање деце у родитељској кући.
ВУ
(НАСТАВАК.)
Да приступимо овом питању: како упливишу родитељи рђаво на развитак дечијих моћи док је дете још у утроби. Но пошто се овај уплив у овом времену односи на дете са малим изузетком само од стране матере, то можемо ставити овако питање: шта треба мати да ради док јој је дете у утроби, а шта не, па да сачува детету његове способности 2
У свом зачетку сваки створ у природи је сувише осетљив. Најмањи потрес, најмањи удар производи читаву револуцију по свима деловима. Узмимо јаје, што га леже кокошка. Шта бива из тога јајета, или боље рећи од зачетка у њему, само ако се измакне несрећом испод топлоте кокошке ; шта, бива од оног зачетка у јајету, ако ми то јаје само промућкамо, а шта би било од тога зачеђка, кад би некако могли у њему да натерамо какву киселину, или какво шпиритуозно пиће» — У зачетку своме органски ствар тако је осетљив и тако је Фин, какву финоћу и какву осетљивост у стању је само природа да створи у оваким приликама. И дете и оно је, као органски створ, осетљиво и Фино у своме зачетку. У толико више се та Финоћа и та осетљивост огледа код детета, као и код осталих створова, који се у утроби матере зачињу и који тамо у развитку долазе до извесног ступња. Дете док је у утроби матере, прима крв — рану — у себе од крви
материне. Свима потресима, којима је изложена мајка, тима је потресима и оно изложено. Како ли стоји она Финоћа и осетљивост детета на спрам потреса материних, које ова може излржатир Као гвожђе и млада биљчица, на спрам удара, каке стене.
Често је мати изложена сувишном раду, а често у затвору каком де је нечист ваздух. Она ради: крв брзо циркулише, и циркулишући тако она усиса у себе доста онога покваренога ваздуха, тако, да постане управо отровна. Ако је тешка, пак шта бива од оне крви што је у детету 2 И она се претвори у таку, ако не сва, а оно је сигурно онолико колико неваља. Какво ли је то дете – Јадно. Овим нећемо да кажемо то, да тешка жена нетреба да ради, но само да седи. На то никако нећемо да кажемо. Ми смо мишљења, да треба радити. С једне стране, што би гимнастишући постала гипка, а то по развитак детета даје доста повољних прилика, а с друге стране, што тада бива живља циркулација, а ово пак с две стране користи детету у утроби. С једне страпе, што се циркулацијом живом разноси крв по свима деловима тела самога детета, а с друге стране, што се брже обнавља доласком нове крви. Примером овим што га горе наведосмо хоћемо то да кажемо, да сваки раду колико није подесан за човека у толико више за дете у утроби.