Učitelj

267

каким наредбама власти, да ли писменим или усменим > — Протумачите нам 10; Реците, обојима и писменим и усменим. Вилите, како је то красно! — Капетан као власт вели учитељу; „Учо, гледај ти само школу, остави бирање посланика, и ако си поверник |“ — Учитељ ће да се покори. Школски одбор (ако су у њему владини људи) говори да учитељ иде, да агитира и ради за владу,за њене програме и за њена дела! — Учитељ полази! — Писар срески налаже учитељу, да гледа и да му упућује људе од којих се може што ућарити (који су на осуди код њега а из учине су општине) и учитељ слуша! Министар неби ради оно што није добро за своју земљу и наређује учитељима, да хвале његова дела, да га бране пред народом ·- и учитељи то ревносно врше ! Ух, да добрих учитеља ! Срећно време! --—– Ама, шта ће мо, када то тако не буде ! Шта ће мо онда, ако се упитају,. учитељи: „коме ће се приволети царству 2“ Ако размисле и реше, да се само законитим наредбама покорег — Е, онда ће их претпостављени запитати: „Или ће те за крстом или за ибриком 2" — Разуме се да ће после тога доћи као последица велико премештање и пропаст учитељска. Али ја и опет велим учитељима: Покоравајте се законима и наредбама само онда, када су законите ! Јер, ако даље пођете, нећете остати верни закону, а закон је пречи ва вас од свију писмених и усмених наредаба.

Напослетку и оно заклињање пред ђацима, изгледа ми врло неумесно. Оно првога дана понижује учитеља пред његовим ученицима. За ово, да не доказујем најбоље би било да наведем ону стару причу о једном римском учитељу. Јм незнам име учитеља, који се у њој спомиње (заборавио сам) али догађај добро памтитим. Ево га:

Ишао један учитељ у шетњу са својим ученицима. На једанпут наиђе краљ поред њега, са својом пратњом. Сви околни скидаху капе и поздрављаху краља, клањаху му се и одаваху пошту. Учитељ се учини, као и да га не види и не хтедне му одати почасти. — Сутра дан позове тога учитеља,

краљ и упита га: Зашто ти, учитељу не скиде мени капу јучег — Учитељ му одтовори : Краљу, ја сам учитељ. Моја је дужнос да ти пошту одам, али пред мојим ученицима ја морам бити већи од тебе, старији од тебе, амо хоћу, да имам ауторитета и да ми ученици верују. — Веле, да се краљ на то ни мало није наљутио. Не велим, да треба чав до те крајности терати, али опет сваки учитељ треба да добро пази да га не понизе нигде а најмање пред децом. Јер, ако то дочека, онда ћеон у очима ученика исто толико вредити (исто се толико слушати и поштовати) као и слушкиња „Манчика“, кад „Душку“ прича о вампиру „Белоруновићу“....

Чл. 54. казује, како се не може учитељска служба оставити док не дође крај школске године иди крај течаја, али у овом лослдњем случају мора се то на шес недеља јавити министру. Ако се то не учини изгуби ће те право на месечну плату и више му се (ако би се опет повратио) не ће рачунати године службе, што их је пређе у школи провео.

Када узмемо у рачун прописе овога члана а и Факат, да највећа већина, оставља, учитељство до бољих прилика, до промене другога министра ; јер не може да подноси његово гањање из места у место, онда нам је појмљиво, зашто се оно овако узаконило. Онла нам је јасна и она српба, која, се овим законом на учитеља излива Да је то срџба, најбоље ће се видети из овога што се учитељ троструко кажњава.

Шрво тиме, шти иде и печали свој насушни хлеб и трпи оскудице без којих би могао бити, да је учитељ. Друго тиме, што му се одузима последња плата, а ако ју је већ примио, наплаћује се од њега ; ако ли је нема, то му се продају хаљине и кревет, да држави не пропадне.

Трећа, али и највећа казна јесте за учитеља она, којом губи сва права, која је у учитељству стекао, ако се опет у њ' поврати !

Када се узме у рачун, да се политички противници баш онда и премештају кад је највећа зима и незгода (и у најгора места)