Učitelj

265

да ли оно, коме су биле довољне прилике у дијети његове матере, или оно, коме нису биле довољне те прилике — било би са свим једнострано. За овакову оцену ваља проучити све прилике, које су потребне за развитак детета, и при тој оцени гледати више на кваптитет, а не на квалитет, тек тада могло би се мислити о некој оцени. . . . . Да се вратимо на ствар, која је овде главна. Њене богатих мужева, и које се у неколико разуму у природи, те жене могу извршити дијеталне захтеве. Оне би у млогоме смакле тежину греха, кога вуку зато, што не радећи штете и своме детету, кад би се придржавале ових правила. Прво и прво правило, које је познато готово свакоме човеку из његовог сопственог искуства, искуства, које га стаје доста муке, а по кад што и живота јесте умереност у јелу. Ви госпође, које сте трудне, треба да се у толико више чувате, што, ако не вршите ово правило, чините два, убиства. Претоварите ли ваш стомак, ви сте ома, пореметили равнотежу у целом току ваше циркулације. Уд, који се напреже више него што треба, тај уд повлачи и више крви него што треба. Зам:слимо сувишну радњу мозга. Човек, који мори мозак сувишним радом, тај човек оправи своју крв највише у главу. Ноге и остали делови оскуђевају, а да ли је то добро > — Никако то није добро, Тиме се чине две штете. Једна је, што се тиме одузимље потребна количина крви ногама, рукама и тако се одузима и мах за развој тих органа. Ово је једна, а друга је штета самоме мозгу, који у овакој прилици изгледа као каква прекомерна грабљивица. Развитак и опстанак свију органа човекових условљава развитак и опстанак и сваког појединца. Човек, који претовари стомак одма је привукао крви више у стомак него што твеба ; привукао је више јер му сада треба више, да ради, да се напреже. Диркулација је поремећена. Ово је једно, а друго је то, што је доказата ствар, да прекомерен рад доноси сувишно ослабљење. Са овога гледишта претоварен стомак постаје неспособнаји за рад, а тиме се још већма,

ремети циркулација. — Рекли смо. да тешке жене неумереношћу чине два греха. Тако и јесте. Зар тешка жена, која је по- | реметила циркулацију: доводи себе у 60лесно стање, није пореметила циркулацију свога детета у утроби, па било оно мами у зачетку: довела га у болесно стање 2 Са свим.

Истина, највећа тешкоћа или ако не највећа, оно, да речемо прилична. јесте надвлађивање евојих осећања, која су позната под именом страсти, које трају подуже време, или тренутно, н. пр. при каком јелу. Али то не треба: бити никако против-разлог уздржавању. Ово, што бива протирразлог, ваља да буде чињеница која ће да буди енерђију и достојанство човека. Какав је онај човек, који не може да да запта овојим осећањима Одиста жалосан. Ви г.л., које се спремате да, будете кроз кратко време матере, требате да се покажете још јуначније у савлађивању тих страсних осећања.

Но, ако је се испунило ово правило, нису се испунила сва правила, која су постављена тешким женама по њиховој дијети.

У колико поремећај циркулације, било недостатком крви било сувишним притоком нове у њу, упливише рђаво на дете у утроби, у толико се више упливише, кад је крв од каке тешке ране, која тражи јаку оксидацију, такову, за коју знамо посигурно, да не могу дати плућа каке госпе, и за коју знамо, да и ако би је плућа дала ипак неби могла оксидација да изврши своје. Крв од тешке ране поред све оксидације остаје у неколико ипак неоксидисана. Као што рекосмо, у колико има уплава, на развитак детета неумерена рана матере, у толико више има уплива рана, која је тешка.

Дете у утроби матере неосетљиво ја тако, као што је око осетљиво кад трун падне на њега; оно осећа тешку рану, као што око осећа трун. Па зар му то неће да шкоди; зар бујна крв од тешке ране не потресе му њежне живце и мишиће: тешка рана ствара крв у детету, док је “7 утроби матере; крв, која га потрише, као револудија кака што потрише народе, и зар то