Učitelj
281
жи резултатима антропологије. И с тота људског живота, којих никако не може
је педагогија примењена наука.
Неки педагогију — погрешно — сматрају као једну друштвену науку, као један део сициологије. Тако у овоголдишњем „Учитељу“ (број 6. страна 69), а у чланку „Педагогија је наука“, одмах у почетку чланка вели се: „Данашња педагогија има јасно опредељен положај. Она заузима међу наукама стално место, а у социологији је међу првима.“ Сваки, који је с пажњом прочитао досадање редове, сагласиће се с нама да је педагогија — због свог задатка — Колико не може да се сматра за један део антропологије , исто се толико не може узети ни за одељак социологије. У осталом и кад би то могло да буде, кад би задатак педагогије био други, опет би се за науку о васпитању пре могло рећи да је антрополошка, но социјолошка наука. Социјо-
да буде онде, где ђутим васпитање
нема друштва ; меније таква појава. Дивљак показује свом сину, како да нишани стрелом; то је васпитање. У свој околони нема нигде никог, сем тог дивљака и његовог сина, дакле још нема друштва још нема социјалних појава (суђење, право и др.). Другим речима
васпитање је — у строгом смислу антрополошка, а не социолошка појава, и педагогија, кад не би била — по својој цељи — једна од примењених наука, била би део антропологије, а не социјологије.
Али време је да завршим. Кезићав тези ја васцелога разлагања јеста ово ; педатпгија једна примењена наука, по-
[| што се сва њена дељ састоји у томе,
да што већма усаврши занат васпитавења; а да би ту своју цељ постигла, она се служи резултатима антрополо-
логија се бави само оним појавима | шких наука. —
> => е————————
Народна просвета у здруженим државама северне Америке.
Од
је. Миропољског.
(НАСТАВАК.)
ш.
Школеки узраст и принуђавање к образовању у том узрасту.
Под школским узрастом разуме се године младости, законом опредељене, у току којих деца морају посећавати друштвене школе. Тај се узраст у разним државама различно одређује. Тако у Пруској од 5—18 год., у Француској од 7—18 г. у Швајцарској од 9—18 г., у Енглеској од 3—18 т. Законодавство о томе предмету у здру-
женим државама текође је различно. У шест држава школеки узраст почиње са 4# годином, у 16. држава са 2., У 16 са 6.. Свршетак школског уграста такође је различан : у 228 државе школењи узраст свршава са. 21-ом годином, у 6. са 20, у 5. са 18, годином, у |: са 17, у 8. са 16, и у 2 са 15 годином.
У тим годинама родитељи морају дати својој деци васпитање и образовање или код куће, ако оће и ако имају за то срестава, или их морају слати у школу. Али ту обвезу не испуњавају сви