Učitelj

родитељи, да би на то принудили родитеље у разним државама узете су одавно разне мере.

Секретар педагошког савета (исто што и суперинтендент државе) у Конектикету Нортроп, у свом годишњем извештају законодавној власти Конектикета, јавља ово о обвезном посећавању школа : „Конектикет може се с правом сматрати као једна од првих држава на свету, која је установила начело обавезне наставе. Његов зборник закона, примљен 1650 г., садржи најстрожије мере о обвезном учењу, и ти прописи закона, који су се у неколико изменили, били су у потнуној сили до прегледања закона у1810 год. Јавно мнење тако се саглашава с тим начелом или боље образовање се тако сматра за необходно, да посећавање школа сада је тако редовно, да су принудне мере постале непотребне. Конектикет је у том погледу далеко срећнији од млогих држава. Но и у самом Конектитету закон о обавезном учењу наишао је на · тешкоће због досељеника у 19. веку; ти су досељеници држави дали знатан број деце способне за школу. С тога је овде 1869 г. изашао закон, који забрањује господарима Фабрика и других радионица да за рад узимају децу млађу од 14. године, ако нису ишла у друштвену школу бар по 8 месеца годишње. Педагошки савет, по решењу законодавне власти, одредио је особи-

тог агента, који би мотрио над испу-

њавањем закона о обавезном учењу; усљед тога број је ђака знатно порасао. Усљед тога закона, прегледачи су морали испитивати децу која раде у радионицама и морали су јављати варошким и сеоским судовима,

АН

ако би који господар завода погазио вакон.

У Масачузету први школски закон 1642. г. заповедио је старешинама сваке вароши „да пазе, да њихова браћа и суседи или сами обучавају своју децу и шегрте или помоћу других лица у толико да бар могу читати по енглески и да знаду основне законе, а за небрежљивост у томе да се казни са 20 шилинга')“. 1830. г. било је забрањено да у радионицама раде деца млађа од 15 г., ако прошле године нису посећавала школу бар 5 месеца. Садањи школски закон захтева, да родитељи и стараоци шаљу децу од 3—11 год. у школу сваке године по 20 недеља обавезно; при чему се не гледа на разлику по њиховој раси и вери. Вароши и друга места морају да се брину о образовању сиротих и деце, чији су родитељи неуредни.

У Мему школски државни закон опуномоћава вароши и друга места у држави, да издају решења, која би приморала родитеље да шаљу децу од 6 до 17 год. у школу, а ако то не раде да их казне са 20 динара.

У Њу-Хемеширу акт законодавне власти од 1871. г. захтева, да родитељи, стараоци или господари, ако се не налазе даље од 2 миље од друштвених школа, шаљу децу у школу од 8—14. год. — бар по 12 недеља на годину.

Олична акта издале су исте године законодавне власти Мачигана и Тексаса.

1878. године у Невади издан је закон, који обвезује родитеље и стараоце да шаљу децу од 3—14 год. у

1) Један шилинг раван је 1:20 динар.