Učitelj

“с

им роди употребе на продају и кола- | че за њиове особене (влашке) потре_ бе, а кукуруз мељу те једу. Од брашна се прави искључиво качамак.

Деца која иду у школу, као и људи, врло ретко имају оброка. Ако га имају, он им је у пасуљу (ретко) или у чорбр некој (рибљој или киселици). Или праве јело и од качамака и то овако: кад направе качамак, узму четврт, метну га у бакрач у коме је врућа вода коју посоле, измешају добро, и то им је чорба од качамака, коју једу опет са качамаком. Готово, то им је доста, често јело. Ко има он једе и по неки чварак сланине, или по парче сира (колико орах) оброком. А једу и млека, али само на салашима, а код куће ретко. И сами богатији родитељи не дају бољу храну својој деци. А овака је храна без икаква укуса, без сласти, без потребних састојака. И ово што имају доброга, као сира или по некад сува меса помешано је са нечистоћом или је укварено и по томе шкодљиво. А кад се ђак наједе врућа качамака и плеснива сира, одмах је невесео, у школи седи и дрема, трбух га, боли и т. д. Ако не буде ово, а оно му се налепи са свим нека друга 60лест и настава непријања за њ.

УП. Станови и одело.

Редак је Влах да има кућу са два одељења ; већина су са једним. Дакле соба немају да се зими заклоне од непогода. И ту су, у том једном оделе-

њу —- кући — смештене све ствари. Нешто, нешто, меће се и на таван. И горе и доле — на тавану и у кући као и око куће — влада највећа не-

чистоћа и влага. Шта више ови станови служе, кад је јака зима и за кошаре, и онда сви ђутуре живе — и овце и људи и козе и др. Јер за стоку немају нарочитих и добрих кошара, већ неких наслона испод којих се стока мрзне и завејава. И срећно је оно дете, које ноћива у школи.

Одело је једнолико, т. ј. како код богатог тако и код сиротог — од сукна — чакшире и гуњад. Само је код богатога цело, а код сиромаха подераније. Што се носи зими то и лети, што се носи дању то и ноћу; како се иде дању: сув или мокар, чист или прљав тако се леже и устаје. Простирке, узглавља и покривача нема. Узглавље је често који прутац, покривач која гуња, а простирка нешто подерано, нека парчад. И ђак једва чека да се изјутра огреје уз ватру после ноћног назеба. Женскиње не уме да плете чарале, да се утопљавају ноге, већ се оне завијају обојцима, који се врло ретко суше.

Нечистоћа одела и тела је у највећем ступњу, а све са њиове лењости. Ако се аљине перу, то се само мало промуте кроз воду, па је готово, а да ли се гад отро то нико не гледа. Па, и сами судови — посуђе — су прљави и никад не пада коме на ум да би требало да буду чисти. С тога и бивају неке особите болести код њих.

Да би се уредили храна, одело и станови по хигијенски и довели људи у ред, ја бих био за интернатско становање ђака при школи. :

МШ. Да ли се учи с вољом или без воље;

Казао сам у 4. броју „Учитеља“, да. се школа сматра као кулук, робија, ж