Učitelj

439

лишемо и тиме исцрпићемо васпитање деце ! јасно, да матере требају развијати ове сло-

у родитељској кући.

Човек ради да поред осталога позна природу, друштво и себе. Ово све му је потребно ради њега сама и ради друштва у коме живи. Човек, који не познаје друштво, тај човек чиниће често иступе, а шта значе истуци, то свако зна. Човек, који не познаје природу изложен је ударима њеним сваког часа. Ови га удари могу да саране за навек. Шта је задатак човеков, зашта управо живир Човек живи за себе или боље рећи задатак је човека да живи, али пошто је његов живот условљен животом друштва и пошто жлавот човека, јесте узрок живота. друштвеног т.ј. ако је живот друштвени добар, добар је и живот човека и обратно т. ј. ако је живот појединаца добар, добар је н џцелога друштва пошто је дакле живот човека, условљен животом друштва, то је задатак човеку још и то, да живи и за друштво. Из овога излази она потреба рада на познавању себе, природе и друштва. Ово познање свега овога, ако се хоће да буде специјално, немогуће је, али и није потребно специјално. Довољно је да се са овим што треба 40веку да позна — упозна у најопштијим цртама. Ово пак могуће је свакоме.

Човек, који хоће да има овога општега знања, мора да је навикнут па слободан поглед на све у границама личног и друштаеног интереса. Шта значи ово личниин друштвени ивтерес казаћемо после. Мате-

ријал с којим му се треба упознавати није

ништа друго, до као непознати и пусти свет каков човеку, који се је решио да га упозна. Може ли овај, који жели овај предео да испита и да

хтева и овај, као пајважнији: слобода 2 Неможе. Човек, који се хоће да упозна са оним што му је потребно, па да отаља. свој задатак: живот за друштво и живот за

га сазна, да га упо=: зна, ако код њега нема поред осталих за- '

себе може ли се упознати са тим, ако у.

њему није развијен слободан погледа Не може исто онако, као ни онај испитач, који нема слободе што неможе да упозна нови и за њега непознати предео. Из овога је

бодне погледе на себе, друштво и природу; али и опет да кажемо у границама личног и друштвеног интереса. Како се могу да розвију ови слободни погледи или боље рећи којих се правила ваља држати у развијању 2 О овоме почећемо сада, да говоримо. Но предходно да расчистимо са свим: шта је то лични, а шта је то друштвени интерес 2 Природа и друштво иде на супрот опставку човека. И природа и друштво за човека је поред своје повољности још и као мач џелатов. Н. пр. хладноћом својом природа може човека да убије; друштво пак својим забранама. Природа и друштво џелати су за човека и опет љубезнији на спрам њега, но и сама мати. Зар пружање слатких поморанџа и смокава није исто онако драго, као загрљај матере; зар обрана друштва у извесним критичким тренутцима, као што је н. пр. навала непријатеља, није онако мила, као поглед матере на своје невино дотенце 2 · И природа и друштво човеку су и као најљубазнија мати. Како сада ла улеси човек свој рад на познавању прироле. друштва и себе; како ће се да упозна са овим чиме се треба упознати, да би могао извлачити оно, што му је драго, као матери поглед у љубави, а да одбија оно, што му је горе но мач пелатар И тешко је и није. Тешко је у толико у колико се треба дати слободан поглед у границама, друштвених интереса. Друштвени су интереси заплетени и зато их је тешко појмити, а још теже удесити своје слободне погледе у границама његовим. ... . Ако ч0век разуме прне стране природе по њега,

онеће моћи да ужива њене благодети. Ово

уживање тих благодети природе јесте лични интерес Ако човек разуме користи од друштва, он ће умети да подеси свој рад

"тако, како ће га с једне стране чувати од

опасности друштвене, а с друге етране како ће доносити користи друштву и тиме самим себи. Уживање тих благодети од друштва, и уживање благодети друштва од њега јесте друштвени интерес, Сада можемо при-