Učitelj

_ 482

вих, тачних научних истана, а са шпекулацијама личним не могу да се задовољим. Шпекулације остају пшекулације, проста лична мишљења, Фантастичке творевине, које се крхају и пропадају заједно са својим творцем. А свет се не креће и не развија по шшекулацијама и личним жељама, па ма чије и ма каке оне биле, но по природним силама, које су у њему и око њега, и по законима, по којима се кретао од постања свога. И свет се и даље неће развијати по нашим жељама и шпекулативним системама и плановима људским, но по истим силама и законима, по којима се и све до сада развијао. Па онда нашто су нам шпекулације Што да ппекулишемо %# — Ни на шта друго, но, као што је и до сад било, да њима изави-

вамо и друге шшекуладије, те свима '

и кроз све да изналазимо истине, оно што је вечно, стално, непроменито. Па онда шта ће нам туђе шпекулације ' Просто да их чујемо и поредимо с другима. А кад у свима не нађемо ништа, онда да чинимо оно, што јен наука у великоме после свих средњевековних шпекулација учинила, а то је: да не верујемо ни једној, но да идемо у природу па да испитујемо % гледамо како је у њој, у истини.

И тако, место да су ми природне науке олакшале изучавање своје струке, као што сам мислио, оне су миу истини отежале. Јер да нисам слушао природне науке, но да сам одма узео своју струку, ја бих од ових разних шпекулација, или „система“ педагошких, како се оне овде зову, изабрао и приволео се једној, која би субјекту моме најближа била, па бих и сам

нешто попридодао па свршен посао: „свршио бих своје штудије, изучио бих „Педагогику“. Мислио сам: што више позитивнога знања имаднем из природних наука, то ће ми бити лакше за све сложеније науке и за саму моју струву. И одиста за све сложеније науке, као: Физиологију, Психологију, Биологију целу у ошште, оне су ми биле од неизмерне користи. И како се мени чини, и за саму моју струву у целоме неће ми то ни мало бити од штете. Али ево где су ми за изучавање само, за борбу с њом и савлађивање њено, оваке кака је, нанеле огромне тегобе. Оне су ми дале са свим други правац у мишљењу, правац научни, и ја се сада налазим у вртлогу често најсамовољнијих и најћудљивијих шпекулација. Па шта сад да радим, и како да известим министарство о овоме: Ако станем ове туђе шпекулације да износим, које сам слушао и читао, онда не знам које ћу, и казиваћу оно, што не мислим и не примам. Ако станем да казујем своје шпекулације, онда су то опет шпекулације противу којих војујем. Ако узмем да о свему поднесем своје мишљење тачно, бојим се да у своме краткоме извештају не будем непотпун и нејасан, те да не дам повода рђавоме разумевању и тумачењу. И ништа ми друго не остаје, него да ошпширније и тачније обележим своје погледе о свему овоме, а министарству да оставим нека, оно цени колико имам права, и да га замолим да ми опрости, ако ми извештај мало премаши одређену величину, коју по правилу не би требао да пређе.

Прво да покажем кака је и шта је