Učitelj

већом породицом, или је често обоје заједно. Такви људи не могу држати школске листове, па -макар они били најкориснији и за њих најпотребнији. Али кад се зна, да учитељ ради и учи колико за, себе, толико двојином за ону децу која су му поверена, онда општине школске не треба да се чине да не виде шта је учитељу потребно. Школске општине дужне су да за школску књижницу пабаве све књиге и листове, из којих се учитељ може чему корисном и за школски рад потребном научити. Како је „Учитељ“ сада једини школски лист, то би га доиста могле општине школске претплатити за, своје књижнице. Тиме би оне подмириле својим школама једну потребу, а

литератури би учиниле једну материјалну и моралну потпору.

Али не само да би школске општине могле чинити ову моралну и мате-

то могли чинити и поједини људи. Колико и колико има богатих људи, 60гатих родитеља, којима би ова жртва неосетна била, а благодарност школе врло велика. Не треба само заборављати, да и код општина и код приватних људи треба на овоме порадчти Успеха ће бити за цело.

Са овим мислима улазимо ми у нову (трећу) „Учитељеву“ годину. Ми ћемо чинити своје, а надамо се да ћеи они, "на које смо се у овом чланку позива| ли, чинити своје.

Нови наставни план и програми за основну школу.

(НАСТАВАК.)

Проговоривши узгред неколико речи о „Поуци и чувању здравља“ да пређем сад на програме и наставни план.

Наша основна школа живела, је и живи још, без икаквих наставних програма.И како је живела биз програма у на основу извесне могућности склопљеног наставног плана, онако је и пролазила. Да је у школи било унутрашње уређење стављено на разложитију основу, па ма да је она била од три — и четири разреда, ипак би се постизали бољи ресултати, него што смо

их могли у њој видети. Овако шта смо

друго могли видети него оно, што је у ствари и бивало. Неспремнији учитељи неимајући у рукама никаквих програма нити књига написаних и удешених по педагошким правилима, 83-

_ давали су деци да науче „на памет, | лекције из књижица, које су још вај| када написане зе основне школе. Неимајући сам научне спреме, а немајући школске литературе нити одређеног унутрашњег школског уређења, шта је и могао радити учитељ, него латити се најлакше на свету методе (за учитеља), која се зове метанизам. Тим механичвим путем често се учитељ трудио, да постигне што већи успех. Тегобе, које су од туда трпела деца, нису се ни узимале у вид, нити су се умеле узети. С друге опет стране спремнији учи-

| тељи, који су имали и методе у раду и воље за рад, наилазили су на друге тешкоће. Негде нагомиланост деце, негде много разреда и претрпаност пре| дметима , сметала имје да раде онако

ријалну потпору нашем листу, већ би.

па ако ава ан Ва и