Učitelj

И у

Великој школи нашој г. Ј. Туроман проФесор латинског језика на истој школи говор „О класичкој настави у нашим гимназијама,“ Говорник је јако ударао на наше гимназије, што су избациле из себе класицизам, па су се пореалчиле. Рекао је, да, су наше гимназије у том погледу јединствене у целој Европи. На послетку је чак с неком малом иронијом подвикнуо, како смо ми прегли да предњачимо Европи у том погледу, те да се она на нас угледа. "Да је т. Туроман као човек класичког образовања, за класицизам у нашим средњим школама, исто тако, као што је и човек рвалистичкога правца за реализам и науку, то се разуме и по себи. И с те стране не бисмо имали ништа да му замеримо. Сваки радник брани своју струку, заступа јен стара се да му се она шири. Тако се ин развијају све струке и све гране пароднога, живота. Оно што нема својих преставника, и радника то и пада и пропада. Но што је г. Туроман изгубио из вида неке чињенице из нашега пароднога живота, које се не смеју изгубити, и што је учинио неке неразложне излете и нападаје на противан правац, то му се не може опростити. Џитање о класицисму и реализму по школама, да не речемо да је већ свршена ствар. Њега је сам живот већ решио. Противне струје ове у толико су успеле, да је обема признато и право и неправо. И ако реаливму није признато веће право, класицизму за цело није. Погледајмо само Немачку „земљу класицизма,“ коју и говорник највише помиње, и позива. се највише на њу као на мустру за његове тенденције. Поред толиких силних запатласких индустрћских, трговачких и других специјалних шкбла Немачка има пуно два шут више реалака, него гимназија. А шта то значир Значи, да је потреба животна два пут више за ово, при свем том што постаје толике стручве школе. Ми питамо сада: шта би било, да ми, који немамо никаквих стручних школа и скоро ни једне реалке у правом смислу, да ми, у којих гимназије замењују све

ове школе, сада заводимо латински и грч- |

Би у њих гако, да сам латински имадне

|. више часова, но сви остали предмети скупа,

као што јето у гимназијама немачким2!,.

Отпуштени. — Тринаест учитеља осн. шкбла отпуштено је из службе због агитовања за изборе и учешће у нереду у побуњеним крајевима, и то е губтком свих права стечених до сада услужби. Пред просветним саветом налазе се сада још седморица. Пред Шросветним Оаветом. — Ми смо једном већ јавили својим читаоцима, да се пред Просветним Саветом налазе на претресу програми и наставни план за основну школу. Какву је иорму за наставни план ниже основне школе углавио Просветни Савет, то смо већ саопштили нашим читаоцима. Остаје нам сада да јавимо што год о самим програмима. Како смо ради да кажемо коју реч више о програмима оних предмета, које је савет претресао, то обећавамо својим читаоцима да ћемо то учинити скоро у којем од идућих бројева.

Ову белешку доносимо парочито ради наставника основих школа, јер знамо да их ова ствар интересује, а многи од њих питали су нас о томе.

Испити. — По свима основним школама у Србији извршени су годишњи испити, Колико ови испити користе или смећу раду школском, то је одиста вредно ди се за, себе проучи обашка. У Београду су почели 23. а свршени 28. Јан. Трајали су дакле 5 дана. Тиме се ишло на то, да учитељи иду један другоме на испит и виде и рад својих даугова. Колико је пак ово обичај у београдских учитеља и учитељица то знају они сами. А да се одиста може профитирати гледајући рад другога, па био бољу или гори од нашега, то је сигурно. Тако се тек и буди онај шири, општији интерес за школу, који се у учитеља врло често губи и претвара у — машинерију,

Опет отпуштени. — Од оних осам учитеља, за које смо у првој белешци рекли да се налазе пред Просветним Савитом, отпуштени су тројица, која су били под судом, са губатком свију стечених права у служби. Осталих поторица отпуштени су због аги-

| товања, без губитка права.